Provodim dane proučavajući humani mikrobiom (fensi naziv za trilion bakterija koje se nastanjuju u gastrointestinalnom traktu) i ispitujući kako dijetetski izbori, upotreba antibiotika i slični faktori utiču na njega. Ove bakterije pomažu u kontroli imunog sistema, određuju stvari poput alergijske reakcije na kikiriki, i uz to se efektno bori sa virusom prehlade. Dodatno, mikrobiom je uključen u regulaciju metabolizma i gubljenja kilograma, a može se povezati i sa mozgom, pa utiče na raspoloženje i potencijalno štiti od mentalnih poremećaja, poput autizma i depresije. Ova istraživanja uticala su na način na koji moj suprug (koji je mikrobiolog) i ja odgajamo svoje ćerke. Za razliku od humanog genoma koji je fiksiran od početka, humani mikrobiom je produkt životnog stila i okoline, a najprilagodljiviji je u detinjstvu. Vremenom, kada deca dođu do školskog doba, uspostavlja se njegov generalni izgled, i ostaje sa detetom tokom čitavog života. Srećom, negovanje detetovog mikrobioma uopšte ne mora biti teško. Postoje jednostavne stavke koje mi koristimo u porodici.

Naravno, dosta namirnica sa visokim udelom vlakana nema instant efekat na dete. Dakle, napravite porodične izbore, jedite šargarepu sa humusom, pasulj sa avokadom, tortilje celog zrna. Ako mislite da će vaše dete to ceniti, možete iskoristiti i njegovu imaginaciju. Objasnili smo ćerkama da svi mi u sebi imamo jednu bakteriju koja nam je ljubimac, i o kojoj treba da brinemo. Kada se suoče sa tanjirom prepunim povrća, podsetimo ih da su im ljubimci gladni.

2. Jedite same bakterije

Konzumiranje živih i aktivnih kultura (drugi naziv za dobre bakterije), poput onih u jogurtu, možete umanjiti bolesti kod dece, naročito gastrointestinalne infekcije.

Poput jogurta, kefir je još jedna forma dobre bakterije. Ipak, obratite pažnju, jer su mnogi jogurti namenjeni deci prepuni šećera, a vrlo često grickalice prelivene jogurtom ili sosevi koji sadrže jogurt ne sadrže apsolutno nijenu živu kulturu. Kako bih navikla svoju decu da jedu nezaslađen jogurt, dodam malo meda, pa onda vremenom smanjujem tu količinu. Nikada neću zaboraviti dan kada su u hotelu poslužili zaslađeni jogurt, a moja deca počela da se žale da se oseća "nešto čudno" u ukusu. To vam je dokaz kako se menja ono što je mališanima "normalan" ukus.

Kao roditelji, prirodno je da želimo da zaštitimo svoje dete od bakterija koje izazivaju bolest, poput streptokoka i ešerihije koli. Ipak, vođeni time sterilišemo sve što naše dete dodirne, te umanjujemo njihov kontakt sa dobrim bakterijama. Grupa švedskih naučnika je istakla da deca čiji roditelji poližu cuclu umesto otkuvavanja da bi je očistili imaju manje šanse za razvoj ekcema i astme. Samim tim što ne sterilišu cucle, oni dopuštaju detetu da dođe u kontakt sa bakterijama, što im zauzvrat pomaže da razvijaju svoj imuni sistem. Stomatolozi mogu reći da ova navika može pojačati propadanje zuba, mada ja svakako smatram da treba da umanjimo učestalost sterilizovanja dečje okoline. Ukoliko ne možete a prihvatite ovaj način čišćenja cucle, pokušajte da smanjite korišćenje čistača za ruke, ili pak pređite na korišćenje sredstava za čišćenje na prirodnoj bazi. Mi imamo neke porodične navike. Recimo, kada se deca igraju u našoj bašti, u kojoj nema ni trunke pesticida i herbicida, volim da ih pustim da bez pranja ruku jedu grickalice. Ipak, ako dan provedemo u zoološkom vrtu ili javnom parku, prostoru koji potencijalno ima zarazne viruse i bakterije, pranje ruku je obavezno.

Foto: Shutterstock

3. Izbegavajte bespotrebne antibiotike

Ovi lekovi mogu spasti život, ali to ne znači da nemaju svoje slabije strane. Pošto ubijaju sve bakterije na koje naiđu, oni se otarase i dobrog dela mikroba zajedno sa lošim. Taj gubitak može dugoročno uticati na zdravlje, a da toga niste ni svesni. Studija iz 2014. na Univerzitetu u Čikagu pokazala je vezu antibiotika sa alergijom na kikiriki, a u skorije vreme, studije su pokazale i vezu sa prekomernom težinom u detinjstvu. Upravo zato, vrlo je važno da doktor i roditelji odaberu antibiotik samo za bolesti kod kojih je to neophodno. Za sada, ova strategija sa mojom decom se isplatila, svega jednom u životu mi je dete koristilo antibiotik, i to zbog upale uha.

4. Igrajte se u dvorištu i grlite se sa ljubimcima

Obe aktivnosti su laki načini da vaše dete dođe u dodir sa dobrim bakterijama, a da izbegne one loše. Naš pas je u stvari najbolji posrednik između zemlje iz dvorišta i dece. Umesto nerviranja kada ga vidim kako liže decu i skače na njih, uvek mi bude drago jer znam da je tu veliki deo dobrih bakterija. Neke studije su pokazale da bebe koje rastu uz pse imaju manje šanse za razvoj astme pre šeste godine. Što se bašte tiče, moja deca imaju naviku da iskopavaju šargarepe, i samo očiste zemlju pre nego što ih pojedu. U suštini, jasno mi je da je svaka neoprana šargarepa veliki izvor vitamina i vlakana koji hrane njihove mikrobiome. Iako nemam neki stručan način da vam pokaćem koliko im je metabolizam zdrav, mogu vam reći da se vrlo retko razbole, a i kada dođe do toga, vrlo kratko traje.