AUTIZAM MOŽE DA SE OTKRIJE U CREVIMA DETETA? Novo istraživanje pokazalo kako se stolica obolelih razlikuje

Verovali ili ne, istraživači su otkrili razlike u mikrobiomu creva – zajednici triliona mikroba u crevima – kod osoba sa autizmom u poređenju sa onima bez autizma. U stvari, rutinski uzorak stolice mogao bi da pomogne doktorima da identifikuju autizam mnogo ranije nego što trenutne metode dozvoljavaju kako prenosi Science Focus.

Ovo, zajedno sa razlikama u simptomima koje autistična deca pokazuju, čini postavljanje dijagnoze teškim i skoro nemogućim kod veoma male dece. Trenutno se dijagnoza oslanja na procene ponašanja i razvojne skrininge. Ove metode mogu da bude subjektivne, dugotrajne i zavise od dostupnosti obučenih stručnjaka.

Prema podacima sa Univerziteta Drekel, na primer, prosečan uzrast za dijagnozu u SAD je pet godina. To vreme kašnjenja znači da bi deca mogla da propuste vitalnu negu i podršku tokom ključnog perioda ranog razvoja.

Studija, objavljena u časopisu Nature Microbiolog , analizirala je uzorke stolice od 1.627 dece uzrasta od jedne do 13 godina, od kojih su neka bila autistična. Tim je otkrio da se mikrobi creva značajno razlikuju kod dece sa i bez autizma.

 Oni su identifikovali 51 vrstu bakterija, 18 virusa, 14 arhea, sedam gljivica i desetak metaboličkih puteva koji su izmenjeni kod autistične dece. Koristeći algoritam, naučnici su mogli da identifikuju autističnu decu sa tačnošću do 82 odsto na osnovu 31 mikroba i bioloških funkcija u sistemu za varenje.

„Utvrdili smo da nisu važne samo bakterije, već ceo ekosistem u mikrobiomu creva“, kaže Ng. Sve u svemu, to pruža nadu da ćemo možda imati test stolice koji je neinvazivan, a pomogao bi u otkrivanju autizma. Jednostavan test bi mogao da bude dostupan do kraja godine, a za roditelje bi bio jednostavan - samo treba da sakupe uzorak i pošalju ga u laboratoriju. Odatle, rezultati bi mogli da budu dostupni u roku od nedelju dana.

Postoje dva glavna načina na koja se mikrobiom creva autistične osobe razlikuje od neurotipičnih creva.

„Prva razlika je u tome što autistični ljudi imaju smanjenu raznolikost u crevima. Dakle, drugačije vrste bakterija, tipove virusa.

„Druga stvar koju nalazimo je da u crevima ove dece ima više onoga što nazivamo 'patogenim bakterijama'. Dakle, onih koje su manje povoljne i mogu da proizvedu određene toksine."

Stručnjaci nisu sigurni da li ove razlike doprinose autizmu ili su njime uzrokovane. Na primer, ljudi sa autizmom često imaju lošiju ishranu, što može da smanji raznolikost crevne flore i utiče na zdravlje creva. S druge strane, neki crevni mikrobi su odgovorni za razlaganje hemikalija u neurotransmitere za upotrebu u mozgu, što bi moglo da igra ulogu u simptomima autizma.

Jedna studija je, na primer, otkrila da je unošenje crevnih bakterija autističnih ljudi u miševe dovelo do toga da oni ispolje autistično ponašanje. Ali opet, miševi nisu ljudi, a stručnjaci su izrazili sumnju u to koliko dobro, ako uopšte, autistično ponašanje može da se uoči kod krznenih laboratorijskih životinja.

Ako je razmišljanje istraživača ispravno, a poremećaj mikrobioma utiče na ozbiljnost autizma, to povećava izglede za personalizovane intervencije lečenja koje koriste ishranu ili žive bakterije poznate kao probiotici kako bi se uspostavio raznovrsniji mikrobiom kod onih kojima je dijagnostifikovano stanje.

O ranim rezultatima rada istraživači kažu. „Ako menjate mikrobiom, simptomi se zapravo poboljšavaju kako su prijavili roditelji. Dakle, sledeći korak je da pokrenemo nasumično kontrolno ispitivanje da vidimo da li možemo to da uradimo.

Ipak, poziva se i na oprez, jer rezultati ne moraju da znače otkrivanje uzroka. „Ne možemo reći da ovi biomarkeri koje smo identifikovali uzrokuju autizam. Možemo reći da je to prisutno i našli smo ih kod ove dece sa autizmom.”

Tim sada vodi kliničko ispitivanje kako bi istražio da li uzorci stolice mogu pomoći u identifikaciji autistične dece uzrasta od godinu dana. I druge detalje je potrebno još istražiti. Na primer, ispitana populacija je bila većinom kineska i regionalna ishrana može da utiče na mikrobiom creva.

„Sada moramo više da radimo na globalnom nivou, da bismo povećali preciznost u Sjedinjenim Državama, Evropi i drugim oblastima Azije. Ali, za sada, veoma smo srećni što vidimo konstantno visoke dijagnostičke performanse bez obzira na vrstu ishrane koju ljudi imaju".

BONUS VIDEO