ZAŠTO DETE SPAVA OTVORENIH USTA I DA LI JE TO OPASNO: Od suvog vazduha i trećeg krajnika do problema sa zubima

Među razlozima zbog kojih dete spava sa otvorenim ustima, posebno mesto se daje poremećenom nosnom disanju. Lekar napominje da zbog dužeg ometanja disanja kroz nos može doći do dnevne pospanosti, anksioznosti, depresije, nemirnog sna.

Pedijatar Marija Mamedova govorila je o važnosti pravilnog disanja za telo deteta :

"Uobičajeno, dete udiše vazduh kroz nos, zatim prolazi kroz nazalne prolaze i kanale, gde se zagreva, vlaži i čisti od nečistoća. Sve se to dešava zahvaljujući sluzi i dlačicama koje oblažu naše gornje disajne puteve. Osim toga, slobodno nosno disanje je neophodno za normalnu razmenu gasova u krvi."

Dr Mamedova je napomenula i da pri disanju na usta količina kiseonika koja ulazi u ljudsko telo iznosi samo 75 odsto njegove normalne zapremine.

Zašto nije dobro da dete spava otvorenih usta
Mnogi roditelji primećuju da njihovo dete spava otvorenih usta, ali ne znaju svi da to može izazvati opasna stanja za detetov organizam (uključujući povećan rizik od prehlade).

Varvara Rineiskaja upozorava: "Prilikom disanja na usta nije obezbeđena fiziološka zaštitna funkcija gornjih disajnih puteva, veća je verovatnoća da deca obole od respiratornih oboljenja. Takođe, posledice disanja kroz usta uključuju: nepravilno formiranje ugriza (a samim tim i oštećenje žvakanja i artikulacije); poremećaj ishrane mozga (cerebralna hipoksija); suva usta (kserotomija), što dovodi do narušavanja prirodnog čišćenja zuba pljuvačkom, brzog rasta bakterija i razvoja karijesa."

Takođe, prema rečima pedijatra Mamedove, poremećeno nazalno disanje može uticati na ponašanje deteta: "Nedovoljno snabdevanje kiseonikom dovodi do povećane razdražljivosti deteta, postaje hirovit, brže se umara, teško mu je da se bavi sportom, a školski uspeh se smanjuje."

Pored toga, disanje kroz usta negativno utiče na formiranje maksilofacijalnog skeleta i provocira stvaranje malokluzije.

"Jezik se pomera nadole zajedno sa donjom vilicom, a gornja vilica ne prima dovoljno pritiska, pa je njen razvoj poremećen - ostaje uska. Istovremeno, donji deo brade se pomera još više unazad. Tako se formira distalni zagriz. Zauzvrat, usne se ne zatvaraju i ne vrše potreban pritisak na denticiju. Kao rezultat toga, prednji zubi odstupaju napred", objašnjava Marija Mamedova.

Doktor se dotakao i problema karijesa kod deteta koje spava otvorenih usta – sve je u suvim ustima, zbog čega pljuvačka prestaje da štiti zube.

Zašto moja beba spava otvorenih usta?
Da biste pomogli svom detetu da povrati disanje kroz nos, važno je da odgovorite na pitanje "Zašto spava otvorenih usta?" Pedijatar Rineiskaia navela je glavne uzroke problema sa disanjem kroz nos:

"Najjednostavniji razlog je suv vazduh u zatvorenom prostoru. Ovo se dešava prilično često, posebno tokom grejne sezone. Suv vazduh dovodi do isušivanja nazalne sluzokože i stvaranja kora u nosnim prolazima, što može otežati disanje. Ovaj problem se lako može rešiti uz pomoć ovlaživača. Drugi razlog je nepravilan položaj glave tokom spavanja, to se dešava kada koristite visok jastuk. Pravi ortopedski jastuk može rešiti ovaj problem. Takođe je nemoguće isključiti strano telo u nosu: na primer, perla ili mali delovi mogu završiti u nosnom prolazu i otežati disanje."

Pored toga, doktor je naveo situaciju kada dete spava sa otvorenim ustima tokom akutne respiratorne bolesti ili nakon što je obolelo od respiratorne infekcije, upale krajnika, proliferacije adenoidnih vegetacija ili krajnika. Polipi u nosnoj šupljini, kao i zapaljenski procesi u paranazalnim sinusima, koji zagrevaju i prečišćavaju vazduh, takođe dovode do oštećenja nosnog disanja. U zavisnosti od stanja deteta, takve bolesti mogu izazvati hrkanje, pa čak i apneju u snu kod dece.

"Uzroci poremećaja nosnog disanja mogu biti u respiratornim alergijama - to su alergijske reakcije na polen drveća i cveća, kao i na kućnu prašinu, gljive i životinje. Deca često spavaju sa otvorenim ustima i sa povredama nosa sa oštećenjem nosnog septuma, anomalijama u razvoju maksilofacijalne regije i ORL organa", objašnjava Varvara Rajnejska. Da bi saznao razlog zašto dete spava otvorenih usta, stručnjak savetuje da se konsultuje sa lekarom - pedijatrom, otorinolaringologom, alergologom.

Zašto dete diše na usta u snu?
Pedijatar Marija Mamedova objašnjava da ovaj simptom ima različite uzroke.

"Najrelevantniji i najčešći uzrok su bolesti ORL organa. Virusne respiratorne infekcije zauzimaju prvo mesto. Kada je nosno disanje isključeno, dolazi do začepljenja nosa, dete diše na usta. Može se javiti kašalj povezan sa postnazalnim kapanjem sluzi (karakterisan obilnim protokom sluzi duž zadnjeg zida ždrela, formiranog u nazofarinksnoj šupljini). Uvo, sinusi i ždrelo takođe mogu biti uključeni u infektivni proces. Lečenje ovakvog stanja deteta sastoji se u propisivanju fizioloških irigacija i po potrebi vazokonstriktornih lekova (kratki kurs).

Ako dete spava sa otvorenim ustima, lekar preporučuje da obratite posebnu pažnju na rizik od alergijskog rinitisa, a takođe i da se uverite da adenoidi ne doprinose oštećenju nosnog disanja:

"Adenoidi (dugotrajni inflamatorni proces u nazofarinksu, koji je praćen povećanjem adenoidnog tkiva krajnika) je najčešći uzrok poremećenog nosnog disanja kod dece. Uzroci poremećaja su kvarovi u radu endokrinog ili limfnog sistema, alergijske bolesti, infekcije. Adenoidi u velikoj meri utiču na kvalitet života i utiču na opšte stanje: dete može razviti uobičajeni „adenoidni“ izraz lica, izobličiti glas i poremetiti apetit, te iskusiti apneju u snu. Lečenje zajednički sprovode pedijatar i ORL lekar."

Pedijatar Mamedova naglašava da disanje na usta može da preraste u naviku, pa je važno da se na vreme konsultujete sa lekarom i obavite dijagnostiku (uzimanje anamneze, rinoskopija, laboratorijske pretrage). Na primer, da bi se potvrdile alergije, propisuju se alergijski testovi. Lečenje sprovode ORL lekar i alergolog-imunolog.

BONUS VIDEO: 

 (Yumama/T.A.S.)