TREĆI KRAJNIK MOŽE DA UTIČE NA SAN, RAST I GOVOR: Prepoznajte da li dete ima problem i da li mu je potrebna operacija

Treći krajnik je prirodan deo imunog sistema deteta. On je zapravo zaštitna barijera protiv patogenih mikroorganizama i može da bude uvećan kod dece od nekoliko godina, a nije uvek razlog za brigu. Međutim, ponekad dostiže takvu dimenziju da počinje da ometa disanje kroz nos, što negativno utiče na zdravlje deteta. Tada je neophodno konsultovati lekara.

Simptomi nisu uvek tipični, može vam delovati kao da je u pitanju tipična prehlada, alergija, poremećaj koncentracije. Ovo su znaci koji mogu da ukažu na prekomeran rast trećeg krajnika:

• Disanje uglavnom na usta.
• Česti rinitis.
• Česte infekcije ušiju i sinusa.
• Glavobolja.
• Hrkanje.
• Pauze u disanju tokom spavanja.
• Opstruktivna apnea u snu.
• Spavanje otvorenih usta.
• Nemiran san (česta buđenja, znojenje, mokrenje u krevet).
• Problemi sa gutanjem.
• Pogoršan sluh.
• Govor kroz nos.
• Stalan umor.
• Loš razvoj deteta, uzrokovan nedovoljnim kiseonikom u telu i poremećajima sna.

Kod većine dece, treći krajnik ne daje simptome. Oko 10 odsto dece redovno hrče, a 2 odsto ima noćne pauze u disanju i razvija opstruktivnu apneju u snu. Ove tegobe negativno utiču na san deteta, što se odražava i na njegovo funkcionisanje tokom dana. Takva deca su obično nemirna ili čak hiperaktivna. Sa druge strane, mogu iznenada da postanu izuzetno umorna.

Prekomeran rast trećeg krajnika ne utiče samo na ponašanje deteta, već i na izgled. Dete skoro sve vreme ima otvorena usta jer ne može da diše na nos. Ovo često prati curenje iz nosa i kašalj. Hronično stanje može da promeni način na koji dete govori, pa čak i izraz lista.

Kako se postavlja dijagnoza?

Ukoliko dete ima simptome, trebalo bi da ga odvedete na pregled kod pedijatra, koji vas potom može uputiti na konsultacija sa otorinolaringologom.

Endoskopskim pregledom nosa i nazofarinksa proceniće stanje trećeg krajnika. Ovo uključuje umetanje tanke 'cevčice' u nos, a kako na kraju ima kameru, lekar može da vidi u kojoj meri je krajnik zarastao. Pregledaće i uši kako bi procenili stanje bubne opne.

Lečenje

Ako je treći krajnik blago uvećan i simptomi su blagi (npr tiho hrkanje) i nije primećena apneja u snu, lekar za početak može da preporuči samo da se detetu stanje prati. Roditelj treba da obrati pažnju da li se hrkanje pojačava i da li dete ima pauze od nekoliko sekundi u disanju tokom spavanja.

Ako su simptomi izraženi, praćeni curenjem iz nosa, upalom uha ili upalama sinusa, preduzima se antiinflamatorno lečenje. Lekar može da prepiše antibiotike i lekove za jačanje imuniteta. Da bi se smanjio treći krajnik, koriste se stereoidni sprejevi za nos koji smanjuju lokalnu upalu i mogu postepeno da dovedu do smanjenja trećeg krajnika.

Tek kada ni lekovi ne deluju, donosi se odluka o uklanjanju trećeg krajnika.Postupak se odvija pod opštom anestezijom.

Ranim lečenjem uvećanog trećeg krajnika mogu da se izbegnu posledice kao što su:

• Česte infekcije gornjih disajnih puteva zbog neprekidnog disanja na usta.
• Hronične infekcije uha koje mogu da predstave rizik od poremećaja sluha i govora.
• Neusklađenost vilica, otvoren zagrižaj, izmenjen položaj jezika...
• Abnormalni fizički razvoj deteta i povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti u odraslom periodu.
• Sindrom spavanja sa apnejom u odraslom periodu.

(Yumama)