Lekari upozoravaju da je sve više dece gojazno, u poslednjih pedeset godina broj gojazne dece se povećao za neverovatnih tri stotine procenata. Gojaznost može da bude jako ozbiljan zdravstveni problem posebno kod dece u razvoju, a rizici uključuju ozbiljna stanja poput dijabetesa tipa dva, visokog krvnog pritiska i visokog holesterola koji su se nekada smatrali bolestima odraslih. Upravo o ovom problemu govorio je pedijatar i gastroenterolog dr Vojislav Perišić za Jutranji program na RTS-u.

Prema njegovim rečima problem gojazanosti kod dece pre svega leži u tome što je savremene hrane pune skroba i masnoće, koja izaziva brzi efekat sitosti i zadovoljstva, ima svuda i jeftina je.

"Gojaznost se javlja još kod odojčadi jer roditelji često smatraju da dete nije dovoljno pojelo. U stvari, preporučuje se da poslepodnevni i večernji obroci budu samo u onoj količini koliko dete želi. Druga kapitalna stvar je uvođenje nemlečnih dodataka u ishranu beba. Nemlečni dodaci, što većina pedijatara nažalost ne zna, treba da sadrže namirnice gorkog ukusa – meso i povrće, a ne slatke stvari. Uvođenje slatkih kašica je jedan od faktora gojaznosti“, ističe poznat gastroenterolog.

Gojaznost, dete
Shutterstock Dete sa viškom kilograma

Gojaznost se, kako je naveo, najčešće javlja oko pete-šeste godine života, ili u vreme puberteta. Brojna istraživanja su pokazala da dete koje je gojazno u uzrastu od 10 do 13 godina ma 80 odsto šanse da bude gojazno i kasnije, u odraslom dobu.

Mi se rađamo sa fiksnim brojem masnih ćelija i onda ih punimo. Kako? Ugljeni hidrati ako su uneti previše, oni se transformišu u jetri u masti koje pune te teatocite – masne ćelije – i uvećavamo njihovu masu. Oko osme-devete godine se stvaraju nove masne ćelije. Nova vojska koja će da apsorbuje transformisane ugljene hidrate“, objašnjava dr Vojislav Perišić.

dr Vojislav Perišić o gojaznosti kod dece
Foto: Shutterstock 1635712285 Gojaznost dece

Iako genetika ima velik značaj, dr Perišći upozorava da je gojaznost posledica više loših navika.

"Savet je da se na trpezi tri puta nedeljno nađe plava riba. Takođe, tri puta nedeljno zeljasto povrće – hrana sa mnogo celuloze i bez masnoće koja daje osećaj sitosti. Nije loše za doručak uneti masnoće da bismo bili dobro raspoloženi, ali ne smemo preterivati“, napominje dr Perišić na kraju.

(Yumama/RTS)