Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

10 pitanja o angini kod dece

Bol u grlu i povišena temperatura su prvi znaci angine. Pročitajte savete pedijatra kako da je razlikujete od virusne infekcije i na koji način treba da lečite dete.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Šta je angina?

Angina je zapravo gnojno-bakterijsko zapaljenje grla, pre svega krajnika.

Ko je uzročnik angine?

Bakterije - streptokoke su najčešći uzročnik. To ne znači da druge bakterije (Haemophilus influenzae, Moraxella...) ne mogu da napadnu grlo, ali je ipak najveća verovatnoća da je baš streptokoka glavni krivac za ovu bolest. Beta hemolitični streptokok je ubedljivo najčešći uzročnik. Ali, Str. pneumoniae takođe voli da napadne grlo.

Povezane vesti

Kako se bolest dobija?

Od bolesne dece, koja su izvor bakterija. To ne mora uvek da bude direktan kontakt (koji je, ipak, glavni način prenošenja bakterija). Kašljanje i kijanje (takozvani kapljični put) je čest način prenošenja u kolektivima. Streptokoke se lako prenose i prljavim rukama, a izuzetno lako i ako deca piju iz iste čaše, ili koriste iste kašike ili viljuške. Ređe su roditelji izvor infekcije, naročito ako nemaju simptome i znake oboljenja, ili ako su u periodu inkubacije (to je vreme od ulaska bakterije do pojave prvih simptoma bolesti). Tada streptokoka, prilikom ljubljenja ili maženja, može da se prenese na dete.

Kako se angina prepoznaje?

Bol u grlu i povišena temperatura su prvi znaci angine. Veća deca se požale da ih grlo prvo grebe, a potom i boli. Vrlo brzo se javlja i povišena telesna temperatura, koja je kod manje dece često i prvi znak bolesti. Ako se ne počne sa terapijom, detetu biva sve gore, gubi uobičajenu živahnost i postaje čas nervozno, čas potpuno klonulo. Iako su deca vruća, veoma su bleda, sa izraženim podočnjacima. Neretko, deca povraćaju, naročito mlađa, što dodatno pogoršava već veoma loše stanje. Apetit je katastrofalan - što zbog bola u grlu, što zbog iscrpljenosti deteta. Sve se odvija za dan-dva, a uzrok tako lošeg izgleda mališana je toksin koji bakterija stvara. On se iz grla putem krvi raznosi po organizmu.

Povezane vesti

Kako se stiže do dijagnoze?

Lekar pri pregledu vidi zažareno ždrelo, ogromne krajnike sa gnojnim čepićima. Na nepcima se neretko vide i mala „ostrva“ krvarenja - petehije. One, isto kao i gnojni čepovi, ukazuju da se javila streptokokna infekcija. U baš zapuštenim slučajevima bolesti, krajnici su toliko uvećani da se vazduh teško probija ka plućima. Limfni čvorovi na vratu su uvećani, mada nisu ogromni (kao, na primer, kod infektivne mononukleoze, koja ponekad liči na anginu).

A laboratorijske analize?

Bris ždrela (grla) je jednostavan i dobar način da se potvrdi dijagnoza angine. Kada se bris zaseje na odgovarajuće hranljive podloge, u njima za dan-dva poraste bakterija koju mikrobiolog prepoznaje. Tako se dokazuje koji mikrouljez pravi problem detetu. Postoji i „brzi bris“, pomoću kojeg se za desetak minuta može proveriti da li u grlu ima streptokoka.

Povezane vesti

Da li je bris uvek neophodan za započinjanje terapije?

Kada lekar pregledom jasno vidi sve znake angine, uključujući i gnojne čepiće, nije potrebno čekati rezultat brisa da bi se započela terapija. Pošto je jasno da se radi o angini, nema potrebe da se dete ostavi bez terapije do rezultata brisa. Jer, odlaganje terapije samo pomaže širenje bakterija i nastanak komplikacija.

Kako se leči?

Stub terapije su antibiotici iz grupe penicilina. Do pre nekoliko decenija, gotovo da nije bilo deteta koje nije dobijalo injekcije penicilina u guzu. Srećom, danas postoji veliki broj penicilinskih antibiotika koji uspešno mogu da se nose sa streptokokama, pa većina dece dobro prođe i bez omraženih injekcija. Naravno, postoje situacije kada su one neizbežne - kao, na primer, teške forme angine, kada dete nije u stanju da uzima lek na usta, ili kada se radi o bebama, kod kojih se streptokok veoma brzo širi. Antibiotski sirupi - pored bezbolnosti, imaju još jednu prednost. Naime, radi se o antibioticima šireg spektra, pa mogu da se „potamane“ i potencijalne bakterije koje nisu iz familije streptokoka, kao i one streptokoke koje su razvile rezistenciju (otpornost) prema „običnom“ penicilinu. Kod alergičnih na penicilin, daje se eritiromicin i njemu slični antibiotici. Lečenje, u zavisnosti od težine infekcije, traje obično od sedam do deset dana.

Povezane vesti

Mogu li da se jave komplikacije?

Svaka infekcija koja započne na jednom delu tela, može da "krene po zlu" i da se proširi. Danas se to retko dešava, jer postoji veliki broj antibiotika koji uspešno „tamane“ streptokoke i druge bakterije, prouzrokovače zapaljenja grla. Sa druge strane, simptomi i znaci bolesti koje izazivaju ove bakterije su veoma izraženi, pa je pomoć lekara neizbežna. Zato nećemo govoriti o tim infektivnim komplikacijama, već ćemo se okrenuti neinfektivnim ili imunološkim. Dve su bolesti koje i danas bude pažnju lekara i roditelja, a spadaju u imunološke (ili autoimune) bolesti. To su reumatska groznica i poststreptokokni glomerulonefritis. Obe nastaju par nedelja posle akutne infekcije, kada se čini da je već sve gotovo. Javljaju se veoma retko, i to samo kod dece koja imaju sklonost (predispoziciju) za autoimune bolesti.

Reumatska groznica je opasna bolest, koja može teško da ošteti srce, mada napada i zglobove, kožu i potkožno tkivo, ali i mozak. Srećom, veoma retko se viđa kod dece poslednjih par decenija, a kada se „uhvati“ na početku - može uspešno da se leči i izleči.

Povezane vesti

Poststreptokokni glomerulonefritis je bolest bubrega kod koje dolazi do naglog slabljenja bubrežne funkcije, sa pojavom otoka kod deteta, slabijeg izlučivanja mokraće, i drugim manifestacijama koje prate popuštanje rada bubrega. Kao i u slučaju reumatske groznice, neophodno je bolničko lečenje u dobroj pedijatrijskoj bolnici, pa se većina dece lepo oporavi kada terapija počne blagovremeno.

Da li svako bolno i crveno grlo znači da će se razviti angina?

Ne znači! Ne treba svako crveno grlo smatrati za početak angine. Ako je dete bez visoke temperature i dobro raspoloženo, MALA je mogućnost da ćemo zakasniti sa terapijom ako sačekamo rezultate brisa. Pre će biti da je to neka od virusnih upala grla, a one se NE LEČE antibioticima! Nije dobro samoinicijativno uzimanje antibiotika, jer je to najkraći put ka razvoju rezistencije bakterija, a ne treba zaboraviti da svaki lek može da uzokuje i neželjene reakcije!

Tekst: Dr Tanja Vukomanović, pedijatar; Ass. Dr Goran Vukomanović, pedijatar

Najnovije

Vesti

Porodica