O prelomima ekstremiteta kod dece razgovarali smo sa dr Brankom Stefanovićem, ortopedom na odeljenju Službe za dečju ortopediju i traumatologiju, Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica".

Koje su najčešće ortopedske povrede dece u uzrastu od jedne do četiri godine?
- U tom uzrastu, najčešće su povrede podlaktice i šake, bilo da se radi o povredi mekotkivnih ili koštanih delova. Kod koštanih povreda podlaktice, lečenje je najčešće neoperativno, zbog odličnog remodelacionog potencijala preloma, pogotovo kod dece uzrasta do sedam godina. Kada su u pitanju mekotkivne povrede, obično se radi imobilizacija.

Pregled kukova na vreme

- U našoj sredini postoji genetska predispozicija za razvojni poremećaj kuka, koja se lako može dijagnostikovati ultrazvučnom metodom - koja je za decu potpuno bezopasna. Inicijalno lečenje, pogotovo u prva tri meseca života, veoma je uspešno, čak i kod poptuno dislociranih kukova. Već posle šest meseci, uspešnost neoperativnog lečenja je neizvesna. Zato roditeljima uvek naglašavamo da je ultrazvučni pregled kuka - koji se, inače, kod nas zakazuje telefonom, veoma važan.

U našoj sredini nije rađena precizna statistika najčešćeg traumatskog uzroka hospitalizacije dece. Ali, iz mog iskustva, to je prelom lakta. Prelom u predelu zgloba lakta nije najčešća povreda, ali jeste najčešći uzrok hospitalizacije, i najčešće operisana regija zbog preloma. Uzrok zbog koga dolazi do takve povrede može biti dejstvo direktne sile na lakat, ili indirektne - prilikom pada na opruženu šaku.

Za razliku od preloma podlaktice, koji veoma brzo zarasta i dobro se remodelira, sa prelomom lakta je malo teže, iz razloga što je remodelacioni potencijal rasta hrskavice u laktu mali, što nije slučaj sa zglobom šake i ramena. Takođe, nameštanje lakta mora da bude perfektno, jer je tolerancija na dislokacije ("izmeštanje") mnogo manja nego kod preloma podlaktice.

Koje su spoljašnje manifestacije preloma? Šta roditelji mogu da urade pre dolaska u dežurnu ustanovu?
- Spoljašnje manifestacije povrede kod preloma sa velikom dislokacijom su vrlo često evidentne u smislu deformiteta. Deca ne mogu da pokreću povređeni deo, i na tom mestu se pojavljuje otok. Kod slabo dislociranih preloma, vidi se samo otok i nemogućnost ili ograničenost pokreta. Ono što roditelji tom prilikom mogu da preduzmu, jeste imobilizacija. Za nju je dovoljna marama, kaiš, neke tvrđe novine, daščica...

Veoma je važno, ukoliko je donji ekstremitet u pitanju, da se «oslobodi» od obuće i odeće, dok šaku treba «osloboditi» od narukvica i prstenja. Odeća se skida najpre sa zdravog ekstremiteta, a potom svlači preko povređenog.

Stav ortopeda o širokom povoju

- Nažalost, različit je stav pedijatara i ortopeda, što se tiče širokog povoja. Stavovi se menjaju, kao i moda, ali ne i genetika, barem ne tako lako. Zato ortopedi preporučuju da do četiri ipo kilograma deteta može da se koristi jedna tetra pelena, a preko te težine su potrebne dve. Ukoliko je sve u redu, bilo bi dobro da se bebama stavlja široki povoj do šestog, odnosno do osmog meseca života, zavisno od ultrazvučnog nalaza na kukovima. Takođe, ono što bi roditeljima trebalo da se posebno naglasi, jeste da su vežbe za kukove, za koje je potrebno izdvojiti tek par minuta dnevno - blagotvorne i neizbežne u odrastanju bebe. Stoga roditeljima preporučujem da insistiraju, pre izlaska iz porodilišta, da im medicinske sestre objasne vežbe za kukove. Ukoliko su to iz nekog razloga propustili, neka im to objasni patronažna sestra.

Hlađenje mesta preloma je takođe poželjno, ukoliko postoje uslovi za to, ali ne duže od pola sata u kontinuitetu, a potom na svakih desetak minuta. Da bi se umanjio bol, detetu obavezno treba dati Paracetamol ili Brufen, i odvesti ga u najbližu dežurnu ustanovu. Pri tome mu nikako ne dozvoliti oslonac na povređen ekstremitet.

Ukoliko dođe do hospitalizacije, zašto se veoma dugo ostaje u bolnici?
- Sami prelomi vrlo brzo zarastaju, ali veoma često dolazi do sekundarnih dislokacija, zbog nepoštovanja režima oslonca. Deca nemaju kritičan stav prema sebi, odnosno prema okolini, i ne shvataju ozbiljnost problema. Ne mogu ni svi roditelji da se na adekvatan način izbore sa svojom decom - pa zato, na osnovu naše procene i stanja deteta, oporavak posle preloma i operacije traje onoliko koliko je potrebno.

Važno je napomenuti da sami prelomi kod dece uzrasta do deset godina zarastaju u periodu od četiri do šest nedelja. Međutim, pored tog neposrednog zarastanja, postoji i proces remodelacije, ponovnog formiranja kvalititativne strukture kosti. Kost, pored jetre, zarasta svojim originalnim tkivom, a ne ožiljnim, i to traje od tri meseca do dve godine. U tom procesu remodelacije takođe mogu da se dese neke povrede, koje sve mogu da vrate na sam početak. Takođe je važno napomenuti da su najidealnije operacije kod kojih je prva - ujedno i poslednja.

Koliko postelja ima vaše odeljenje? Mogu li roditelji da ostanu uz dete?
- Na odeljenju ima 42. postelje. Inače, naš načelnik, prof. dr Zoran Vukašinović je promovisao «politiku» odeljenja prema kojoj će svako dete - kome je potrebna operacija ili hospitalizacija, biti primljeno kod nas, uz odgovarajući uput. Godišnje se izvrši između 400 i 500 operacija. Što se tiče pratioca hospitalizovanog deteta, zauzeli smo stav da roditeljima nećemo potpisivati za ostanak na odeljenju ukoliko je dete preko tri godine starosti. No, mi ih ne sprečavamo - ukoliko žele, da ostanu uz starije dete o svom trošku. Ili, ukoliko uspeju da dobiju uput od nadležnog zdravstvenog fonda.

Vesna Stanimirović