Deca koja odrastaju okružena zelenilom u manjem su riziku od razvoja mentalnih poremećaja kasnije u životu

Život blizu parka, šume ili neke druge zelene porvšine može sačuvati mentalno zdravlje vaše dece kasnije u životu, prema podacima nove danske studije.

Saznali smo da je ta veza jača kada smo preračunali kumulativnu meru zelene površine od rođenja do desete godine i uporedili sa merom tokom jedne godine", izjavila je Engeman. "Ovo pokazuje da je za stvaranje pozitivne veze potrebno vreme, i da je izloženost zelenim površinama tokom detinjstva jako važna."

Za potrebe studije, Engemanova i njene kolege su registrovale podatke danskih građana, kao i podatke onih koji su patili od psihičkih poremećaja.

Istraživači su zatim koristili satelitske podatke, kako bi saznali koja je količina zelenila bila u ogruženju osoba od rođenja do desete godine.

S obzirom na to da studija može pokazati jedino povezanost, israživači su otkrili da visok nivo zelenila u detinjstvu jeste povezan sa manjim rizikom širokog spektra mentalnih problema u odraslom dobu, čak i nakon prilagođavanja drugih faktora rizika, poput finansijskog i socijalnog statusa, stresa i urbanog života,  porodične istorije i psihičkih poremećaja.

Psihički poremećaji koji su jako povezani sa životom blizu parka ili šume su u vezi sa zloupotrebom supstanci (52 posto smanjen rizik), uključujući kanabis (44 posto) i alkohol (55 posto), ali i nervne, odnosno stresne poremećaje (40 posto).

Njen tim je pokazao i to da zeleni prostori utiču na smanjenje rizika od poremećaja ličnosti, bipolarnih i poremećaja raspoloženja, kao i šizofrenije.

Ovi rezultati pokazuju da urbana sredina predstavlja važan faktor rizika za mentalno zdravlje.

"Osiguravanje pristupa zelenilu i povećavanje prilika za raznoliku upotrebu, naročito u skučenim urbanim sredinama, može biti jako važna karika za smanjenje globalnog opterećenja bolestima, među kojima dominiraju psihički poremećaji", rekla je Engemanova.

Ispostavilo se da priroda ima benefita i na telo i na psihu tokom detetovog odrastanja.

Osobe koje odrastaju u urbanim okolnostima imaju više nervnih aktivnosti povezanih sa stresom, što može povećati rizik od psihičkih poremećaja odraslih.

"Zeleni prostori su poznati i po povećavanju psihološkog obnavljanja, i može ublažiti negativne efekte socijalne skučenosti i gradske buke koje pojačavaju stres", izjavila je Engemanova.

Zelenilo u komšiluku može umanjiti zagađenost vazduha, zbližiti komsije i ohrabriti ljude da budu fizički aktivniji, dodala je. 

Ova istraživanja objavljena su 25. februara u zapisniku Nacionalne akademije nauka u Danskoj.

Deca koja su redovno izložena zelenim površinama imaju benefite od širokog spektra čulnih stimulacija, dodirivanju, mirisanju, posmatranju biljaka i životinja, objasnila je Alis Honig. Ona je profesor emeritus dečjeg razvoja na Univerzitetu u Njujorku. Govorila je i o većoj stopi fizičke aktivnosti. Istakla je da deca mogu imati benefite zelenila i ako žive u velikom gradu. 

"Pretpostavimo da ste gradski roditelj koji može sebi priuštiti automobil. Istražite gde se nalazi najbliži park, bazen, botanička bašta", predložila je Honig. 

Škole bi takođe trebalo da pronaću zelenilo u svojoj blizini. Opštine bi svakako trebalo da se potrude da očuvaju što više zelenila u svom gradu, jer će to imati mnogo zdravstvenih benefita za stanovnike.