Dečja kardiologija: I deci srce zatreperi

Kod većine roditelja tahikardija izaziva strah i hitno obraćanje pedijatru. Prvo treba prepoznati situacije u kojima je potrebno da srce brže kuca. Kada ovo znate, manje će biti panike.

1. Fizička aktivnost

U toku fizičkog napora organizmu treba više kiseonika i hranljivih materija, pa srce naprosto mora brže da radi da bi zadovoljilo potrebe deteta koje se igra, ili bavi sportom. Zato je normalno da srce u toku fizičkog napora "pumpa" brže, pa se smatra da je kod pretškolaca normalan broj otkucaja od 180 - 200 u minutu (kod većih napora čak i više). Kod starije dece i adolescenata se u uobičajenim fizičkim aktivnostima retko izmeri preko 180 otkucaja u minutu, ali kod dece aktivnih sportista se može očekivati znatno brži srčani rad.

Ono što je ključno za dobru procenu je da sa prestankom fizičkog napora dolazi do normalizacije rada srca za nekoliko minuta! Ako srce brzo lupa i posle desetak minuta od prestanka aktivnosti, treba se obratiti lekaru.

2. Emotivni stres

Slično fizičkoj aktivnosti, i emotivni stres normalno ubrzava srčani rad. Tada se pored lupanja srca dete ponekad žali i na stezanje i probadanje u grudima, neretko i na nemogućnost udaha vazduha, a nije retko ni "trnjenje" u rukama. To se obično dešava kod takozvane emotivne dece koja "gutaju2 probleme iz svoje okoline. Međutim, takvi mališani se smire kada im se pruži podrška i uteha, i tada prestaje lupanje srca. Inače, na ove tegobe se mnogo češće žale adolescenti nego mlađa deca.

U ovu grupu lupanja spadaju i normalne reakcije na bol i ostale neprijatne senzacije.

3. Povišena telesna temperatura

Visoka telesna temperatura dovodi do normalnog ubrzanja srčanog rada. Možemo slobodno reći da je odlika zdravog srca da ubrzano radi u toku visoke temperature. Zato to ne treba da vas brine. Kada se temperatura normalizuje, polako se i srce smiri, pa radi uobičajenim tempom.

Postoje i brojna druga stanja gde srce "mora" brže da radi. Kada dete izgubi tečnost (na primer kod povraćanja i proliva), srce se trudi da nadoknadi manjak, pa zato brže radi. Slično je i kod dece koja "pate" od nižeg arterijskog pritiska i koja po pravilu imaju nešto bržu srčanu frekvencu od dece koja imaju normalne vrednosti arterijske tenzije.

Ima i bolesti (ne mislimo na bolesti srca) koje direktno ubrzavaju srčani rad. Takva je hipertireoza, gde štitna žlezda stvara previše hormona koji dovode do ubrzanog srčanog rada, kao i neke neurološke bolesti (na primer epileptični napadi).

Koje bolesti srca mogu da budu uzrok ubrzanog srčanog rada?

Postoje dve grupe dece koja pate od tahikardija.

1. Prvu grupu čine deca koja imaju neku urođenu ili stečenu bolest srca i redovno se prate kod pedijatra - kardiologa. U toku tog praćenja se može očekivati pojava tahikardije. Pedijatri upućuju dete kardiologu kada posumnjaju da se javila tahikardija.

Ovi pacijenti zahtevaju posebnu pažnju i treba što pre da stignu kod dečjeg kardiologa, jer dugotrajno lupanje srca može iscrpeti ionako oštećeno srce.

2. Druga grupa dece su ona koja nemaju manifestnu bolest srca, a ipak imaju tahikardije. Naime, kada se detaljno ispitaju, ne može se naći urođena srčana mana ili neka stečena bolest srca. Uzroci tahikardija kod ovih mališana se kriju u finim promenama u strukturi srca koje se ne mogu videti na ultrazvučnom pregledu, koji je suverena dijagnostička procedura u proceni strukture i funkcije srca.

Zanimljivo je da nema pravila - ima dece koja imaju najteže bolesti srca (na primer, retke tumore), a nemaju aritmije. Sa druge strane, ima mališana čije srce izgleda potpuno zdravo, a imaju veoma opasne poremećaje srčanog ritma.

Kako lekar postavlja dijagnozu?

Pored detaljnog pregleda, koji uključuje i pregled srca, prvi korak ka dijagnozi je EKG. Elektrokardiogram daje podatke o vrsti eventualnog poremećaja ritma, ali traje kratko (obično ne duže od 30 do 40 sekundi), pa se ne može uvek "uhvatiti" tahikardija.

Kada dete ima često lupanje srca, planira se i 24-časovno snimanje EKG-a koje se naziva Holter. Kada to treba da se uradi, odlučuje pedijatar - kardiolog koji i tumači nalaze. Postoje i brojne druge dijagnostičke metode, ali su one rezervisane za mali broj dece koja imaju nerazjašnjene tahikardije.

Da li su tahikardije opasne?

Većina ne!

Ipak, prognoza zavisi od vrste ubrzanog lupanja srca. Tahikardije koje potiču iz pretkomora ("gornjeg" dela srca) nazivamo pretkomorskim (supraventrikularne tahikardije), a one koje polaze iz srčanih komora su komorske (ventrikularne). Iako postoje izuzeci, pretkomorske su manje opasne u odnosu na komorske. U svakoj od ove dve glavne grupe postoje brojne podvrste tahikardija koje nisu zanimljive za mame i tate.

Kako se leče?

Većina tahikardija ne zahteva terapiju, već treba otkloniti uzrok koji je doveo do ubrzanja srčanog rada. Tako kada "oborimo" visoku temperaturu, "izlečimo" i tahikardiju.

Da li se tahikardija leči ili ne zavisi od vrste aritmije, ali i od brojnih drugih detalja koji spadaju u domen subspecijalističkog rada.

Lečenje većine tahikardija (koje zahtevaju terapiju) se sprovodi lekovima koji se zovu antiaritmici. Vođenje terapije je veoma suptilan posao koji obavlja posebno edukovani dečji kardiolog, a tretman zahteva mnogo strpljenja kod deteta, roditelja, ali i lekara.

Kada lekovi ne deluju, ili kada je jasno da se radi o trajnom poremećaju ritma (koji neće proći sa rastom i definitivnim formiranjem dečjeg srca), pribegava se kateterizaciji srca i izvođenju posebnog ispitivanja, koje se zove elektrofiziološka studija. Tada se "iznutra" ispituje srce i traži mesto koje je uzrok ubrzanog srčanog rada. Uz pomoć posebne opreme se može obaviti eliminacija tog malog dela srca (obično ne većeg od par milimetara) i definitivno izlečiti tahikardija (ovo se zove kateter ablacija). Ova sofisticirana procedura je potrebna kod malog broja dece, ali se vremenom sve više primenjuje, jer daje fantastične rezultate.

Normalne vrednosti brzine srčanog rada

Brzina srčanog rada se izražava kao broj otkucaja u minutu (srčana frekvenca). Kod odraslih je to lako ustanoviti - normalno srce "radi" od 60 do 100 otkucaja u minutu. Sve preko 100 je tahikardija.

Kod dece je malo teže odrediti gornju granicu normalne srčane frekvence, jer ona zavisi od uzrasta (ali i telesne mase i visine). Što je dete manje, srce brže radi!

Na rođenju je gornja granica 200 otkucaja u minutu, a tokom prve godine se smatra da srce ne bi trebalo da radi brže od 150-160 otkucaja u minutu.

Kod pretškolaca je gornja granica oko 120 otkucaja u minutu, a školska deca i adolescenti se „računaju" kao odrasli, pa je svaka frekvenca preko 100 otkucaja u minutu tahikardija koja treba da se „proveri" kod pedijatra.

Hitno kod lekara

Većina tahikardija je bezazlena. Ipak, ako dete kome lupa srce ima vrtoglavice, omaglice ili izgubi svest, treba ga hitno odvesti u najbližu dečju bolnicu. Ako se radi o veoma brzim tahikardijama, one mogu brzo dovesti do iscrpljenja srca sa veoma ozbiljnim posledicama. Sa druge strane, ako patološka tahikardija traje dugo, takođe može doći do iscrpljivanja srca, čak i kada nije "brza".

Ako se dete požali da mu srce "neobično" brzo i jako radi u toku fizičke aktivnosti, treba ga povesti na kontrolu. Ovo takođe važi i za decu koja osećaju veoma brz srčani rad dugo posle prekida fizičkog napora.

Ispitivanje zahtevaju i deca koja "iz čista mira" osete naglo i veoma brzo lupanje srca. Važno je svaku dugotrajnu tahikardiju "proveriti", a ako roditelji imaju dilemu, treba ih rešiti kod pedijatra koji će, po potrebi, uputiti dete dečjem kardiologu.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar