Pre nego što je moja jednoipogodišnja ćerka prvi put krenula u vrtić, pokušavala sam na sve moguće načine da se informišem o tome kako da je pripremim, da bi joj razdvajanje i novo okruženje što lakše "pali". Čitajući o tom prvom periodu u vrtiću, videla sam da mnogi stručnjaci ističu da deca već nakon prvih nekoliko boravaka u zabavištu mogu da ispolje neke promene u ponašanju. Te promene su uglavnom privremene, a koliko traju, zavisi od deteta i njegovog temperamenta, prilagodljivosti...
Nije trebalo dugo, a već posle tri-četiri dana u vrtiću, kod svoje ćerke sam primetila neke promene, koje se javljaju kod mnogih mališana. Na primer, ono što je bilo sasvim očekivano i što stručnjaci stalno ističu, moguće je da se dete, u periodu kada ne boravi u vrtiću, više nego inače "kači" za mamu. To se kod nas ogleda u tome što moja ćerka, maltene po ceo dan, govori "mama, diži", čime mi traži da je držim. Kod nas to ide do mere da mi ponekad traži da je držim čak i dok mi sedi u krilu, kao da želi da je nekako dodatno "zaštitim". Pritom, moram da napomenem da se već koliko-toliko navikla na vrtić i na pitanje kako joj je bilo odgovara "pet", što na njenom jeziku znači da je bilo super.
Druga promena koju sam primetila je da, ukoliko nam bilo ko dođe u goste ili nas sretne na ulici, koliko god da nam je blizak, moja ćerka ne dozvoljava da je bilo ko uzima u naručje, ne želi nikoga da poljubi, zagrli, niti da nju neko (osim roditelja) grli ili ljubi. Kada je reč o bliskim ljudima sa kojima inače redovno ima kontakt, to prolazi nakon malo zajednički provedenog vremena i igre.
Treća stvar koja me je malo iznenadila – moja ćerka odjednom više ne želi da ide nigde iz kuće. Dok smo pre polaska u vrtić svakodnevno išli u park, u šetnje, sada na sam pomen bilo kakvog izlaska iz kuće, ona odjednom govori "kući, kući". Iako baš i ne uživamo u svakodnevnom sedenju kod kuće i mislimo da bi i njoj prijalo da malo izađemo, odlučili smo da ipak radimo kako ona želi i damo joj vremena da se malo navikne.
Zapravo, u njenoj malenoj glavici ostajanje kod kuće verovatno je jednako tome "ne idemo nigde, znači mama i tata me nigde neće ostaviti (u vrtiću)", te je to za nju sigurna opcija. Imajući u vidu da tek desetak dana ide u vrtić, sasvim izvesno joj je potrebno još vremena pre nego što bude sasvim sigurna da mama i tata uvek dolaze po nju, te da je nigde neće ostaviti, što je najveći strah svakog deteta koje tek kreće u vrtić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO: