Iako svi znamo da su deca različita i stalno to ponavljamo, čini se da ipak neretko pokušavamo da ih sve stavimo u isti kalup. To se možda najbolje vidi dok su deca sasvim mala, pa ih u parku često teramo da se igraju sa drugim mališanima iako, recimo, oni više uživaju u samostalnoj igri.
Roditelji se zabrinu, i iz najbolje namere, povučenu, stidljivu decu često "guraju" u grupe, kako u parkovima, tako i na dečjim rođendanima, u vrtićima...
"Jako je važno razgraničiti introverciju kao crtu ponašanja, neko dete je prosto povučenije i za njega će biti nasilno gurati ga u svakom smislu u adaptaciju. Ne mora svako dete da bude dobro adaptirano, to je jako važno da shvatimo jer živimo u kulturi koja favorizuju ekstroverciju. Postoje tihi ljudi, introvertni, na kojima istorija civilizacije počiva, oni su najčešće naučnici i daju najveće doprinose razvoju. Prepoznati introverciju kao crtu i razgraničiti od nedostatka poverenja i nesigurnosti kod dece, to je ono što je ključno u tom ranom razvoju. Zato su vrtići jako važni, možda najvažniji jer se ličnost formira do osme godine, naravno da se i kasnije može menjati, ali baza se stvara tu. Tako da, ono što je osobina deteta da se povlači, možda je to deo njegove dinamike ličnosti, tu su opet ključni roditelji, da budu prisutni, da prate, da prepoznaju šta je potreba deteta, da li voli da se igra samo, da li se lepo zanese i zaigra, pa mu ne treba saradnja, postoje prosto introvertna deca", rekla je u emisiji "150 minuta" na TV Prva psiholog i psihoterapeut dr Mira Stojanović.
O tome da neka deca ne vole da idu u vrtić, a druga jedva čekaju i kako ih na kraju vaspitačice "pomire" u jednoj grupi, govorila je i direktorka Predškolske ustanove "Dečji dani" Sanja Lazović.
"To rade vaspitačko iskustvo i vreme. Kada dete stekne pverenje, a dosta na to utiče odnos roditelja, odnosno ako roditelj početno ima poverenje, dete gleda u roditelja i uči emocije od njega, na neki način i ono dobija jasan signal da li je tamo zaista lepo ili ne. Prva stanica je da roditelj stekne poverenje, a onda ga stiče i dete. Tačno je da postoje deca koja su osetljivija, koja se teže prilagođavaju, koja su opreznija, dolaze iz različitih porodičnih miljea, vaspitač svojim veštinama da takvu decu napravi u dobre drugare i jednu jedinstvenu grupu".
Kada je reč o tome da neki roditelji svoju stidljivu, povučenu ili introvertnu decu "guraju" i maltene teraju da se igraju sa drugom decom, Lazovićeva smatra da to uglavnom ne rade svesno.
"Dešava se da roditelji nisu svesni da to rade, da guraju dete u grupu, a da njemu to ne prija. Postoje različiti razlozi za to, ali mislim da kada roditelj ima neki otvoren pristup i preispituje se, onda je na dobrom putu. Zaista je jako važno da se emocije razvijaju najviše u ovom ranom uzrastu, i tada je naša pažnja najneophodnija, ali roditeljska pre svega, to svesno prisustvo pre svega. Danas na neki način zbog uticaja novih tehnologija roditelji sa podeljenom pažnjom slušaju svoje dete, tj. slušaju ga i rade još nešto, deca to osete. Neophodno je da se decom bavimo svesno i da smo prisutni".
Psiholog i psihoterapeut Stojanović smatra da roditelji treba da prate dete i njegove afinitete.
"Roditelj treba da prati to svoje dete i da vidi šta su njegovi afiniteti. Čak i najintrovertnije dete sklono osamljivanju voli podršku i voli da ima druga. Znači, ako dete nema kapacitet da samo ostvari neki kontakt, ako nužno nije predodređeno za život u mnoštvu, roditelj može da upozna roditelje druge dece koja se slično ponašaju u parku, vrtiću, tu je ta saradnja neophodna, sa vaspitačicama, da dobije neku drugu dimenziju detetovog ponašanja, van kućne, i da možda ostvari saradnju da pomogne svom detetu sa nekim detetom koje je slično, pa će se tu razvijati ta rana prijateljstva kroz neke zajedničke igre, interesovanja.
Ali u svakom slučaju, svojevrsno je nasilje introvertno dete po svaku cenu uklapati u funkcionisanje široke sredine ako ono nema potrebu za tim. Suština je da roditelj isprati svoje dete, da prepozna, nije svako sposoban da bude u centru pažnje i pod svetlima reflektora, nije to ni potrebno svakome za sreću, može se biti srećan i u tišini", zaključila je ona.
BONUS VIDEO:
DOKTOR JE BEZ BLAMA TRAŽIO 900 €: Iskustvo mame Danijele iz Novog Sada kojoj je beba jedva preživela jer nije imala pare
SAMO JEDNA DEVOJČICA U SRBIJI SE OVAKO ZOVE: Svaki dan ga čujete, a ne bi vam palo na pamet da je žensko ime
MAME U SRBIJI ODABRALE: Ovo je lista od 10 najlepših imena za dečake, a ne zna se koje ima moćnije značenje
TRI RUSKA MUŠKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Vrlo su popularna među mladim roditeljima, zvučna su i imaju moćna značenja
TRI ŽENSKA RUSKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Nose ih brojne generacije, ali poslednje 3 godine su mega popularna