“Od sredine 1960-ih postepeno oduzimamo deci sve više slobodnog vremena svake decenije”, kaže dr Piter Grej, profesor istraživanja na Odseku za psihologiju i neuronauku na Boston koledžu u Čestnat Hilu, Masačusets. „Školska godina i dan su se produžili, razvili smo uverenje da su naša deca u opasnosti ako ih ne pazimo sve vreme“, kaže Grej i dodaje da deca moraju da se igraju, a uskraćeni su ako ne dobiju najmanje pet do šest sati slobodnog vremena svakog dana. „Detinjstvo treba da bude prilika da naučimo da budemo nezavisni i odgovorni, rešavamo sopstvene probleme i donosimo odluke. A igra je prirodan način da obezbedi da deca vežbaju veštine koje su im važne da razviju.“

“Realno, većina dece, uključujući i moju, nemaju toliko slobodnog vremena za igru svaki dan. Sati nakon škole se često provode radeći domaće zadatke ili zakazane aktivnosti, a zastoji praktično ne postoje tokom školskog dana. Prošle godine, učiteljica u drugom razredu moje ćerke često je dozvoljavala svom razredu da uživa u dodatnom vremenu napolju u lepim danima — detalj koji je moja ćerka bila uzbuđena što je podelila sa mnom kada sam je pokupila, i što me je radovalo da čujem. Zato sam pitala njenu bivšu učiteljicu, kako je uravnotežila svoju želju da omogući svojim učenicima slobodu da istražuju i igraju se sa pritiskom da se bore protiv gubitka učenja. „Ako postoji kvalitet nastave, ima dovoljno vremena za sve“, kaže mi ona. „A kada se igraju, vodim razgovore sa svojim učenicima koji se nikada ne bi desili dok predajem ili dajem zadatak. Mogu ih bolje razumeti kao učenike i iskoristiti njihova interesovanja i snage.“

Gruba igra je dobra za vašu decu 

Prema dr Ketrin Ramsteter, osnivački član Globalne alijanse za odmor, grupe lidera u zdravstvu i obrazovanju posvećenih očuvanju odmora,eliminisanje vreme odmora za dodavanje više vremena aktivnosti je kontraproduktivno. Ako svom mozgu ne damo priliku da se resetuje, nećemo moći da obradimo nove informacije", kaže ona. „To je kao da sipate vodu u prepunu šolju.

Podstičite autonomiju igre

Pa kako roditelji mogu pomoći svojoj deci da izbegnu deprivaciju u igri — stanje koje može dovesti do depresije i anksioznosti — u svetu koji sve više ceni produktivnost u odnosu na nesputano slobodno vreme? Iznenađujuće, jedna od najboljih stvari koje možemo da uradimo je da pustimo našu decu da se igraju – na otvorenom, u zatvorenom prostoru ili čak na mreži – bez nas. „Ako u blizini ima odraslih, odrasli će deci reći šta da rade, čak i ako je to dobronamerno“, kaže Grej. „Ali kada se deca igraju sa drugom decom, oni pregovaraju i smišljaju kako da urade nešto što oboje žele. Ili ako se igraju sami, otkrivaju šta vole da rade ili u čemu su dobri, što bi moglo da im pruži osnovu za buduću karijeru."

Nezavisna igra na otvorenom je ključna

Da, može biti protiv iskušenja da budemo uključeni u svaki aspekt života naše dece, ali igranje bez nadzora (naravno, u bezbednom okruženju) takođe daje deci privatnost, što je posebno važno kako rastu. „Dozvolite svojoj deci da budu autonomni sa svojim prijateljima. To ne znači da ste odsutni roditelj, to znači da im dajete prostor da postanu odrasli“, kaže Ramsteter.

Takođe, nemojte se toliko brinuti ako bi vaša deca radije igrala onlajn nego na otvorenom. „Video igre su zanimljive i izazovne i njihovo igranje gradi kognitivne sposobnosti koje se mere na testovima inteligencije – sposobnost brzog razmišljanja, donošenja brzih i tačnih odluka, držanja mnogo informacija u svom umu odjednom“, kaže Grei. "I one su društveni i dozvoljavaju deci da komuniciraju sa svojim prijateljima." One takođe mogu biti efikasan ekvilajzer ako imate decu različitog uzrasta. „Moja deca su upravo dobila novu igru i cenim što ih to spaja sve troje“, kaže Džejn Kraft, mama iz Vausaua, Viskonsin. To vidim i sa svojom decom, koja imaju 11 i 8 godina. Često igraju Fortnajt zajedno, često sa decom u obe grupe prijatelja.

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO

Gde beba najviše voli da spava TikTok/qbonmike