Dok neke majke nestrpljivo čekaju svoj red da njihova deca krenu u vrtić i mogu da idu na posao, druge smatraju da vrtić nije dovoljno dobro mesto za njihovu decu. Evo ispovesti nekoliko mama zašto smatraju da je bolje da njihova deca ne idu u vrtić:

1. Marija, 32 godine
"Verujem da je deci mnogo bolje sa svojom majkom nego sa nepoznatom ženom. Imam dva sina: najstariji ima 7 godina, najmlađi 4 godine. Najstariji nije išao u vrtić, a neću poslati najmlađeg. Ovo je bila svesna odluka za našu porodicu - stvarno volim da čuvam decu. Verujem da je deci mnogo bolje sa svojom majkom nego sa tuđom tetkom. Vaspitačica sve svoje vreme posvećuje obezbeđivanju bezbednosti dece, a apsolutno nema vremena da rešava sukobe, razgovara o onome što dete brine ili rešava probleme. Za mene je vrtić neophodna potreba. Što se socijalizacije tiče, dobro ide i bez vrtića. Postoje radionice, okupljanja, prijatelji. Moj najstariji sin se dobro socijalizovao i bez problema je išao u školu."

2. Ana, 29 godina
"Moja ćerka ima 1,5 godinu. Kada je imala 8 meseci, dosadila mi je trudnička rutina i počela sam da razmišljam o vrtiću. Počela sam da prikupljam informacije o obližnjim vrtićima i shvatila da ne želim da šaljem svoju ćerku tamo. Nije tajna da je zimi veoma kratak dan. U skladu sa rasporedom vrtića, dete će tamo provoditi približno polovinu dnevnog vremena. Ispostavilo se da sa takvim rasporedom moja ćerka neće ugledati svetlost dana! Zar ne bi bilo bolje da ovo vreme provedete u šetnji šumom? Naravno bolje! Beba i ja se lepo zabavljamo: šetamo, igramo se, plešemo. Dva puta nedeljno idemo u dečiju igraonicu, jednom na radionice za razvoj, a vikendom moja ćerka i njen tata idu na bazen." - objasnila je mama za portal detstrana.ru.

3. Galija, 38 godina
"Imam dvoje dece, nijedno nije išlo u vrtić. Verujem da detetu ne treba vrtić, štaviše, štetan je. Starost do 6 godina je najdelikatniji period kada se dete formira kao ličnost. U vrtiću se ličnost formira pod direktnim uticajem konkretnog vaspitača. Više volim da ličnost mog deteta bude zasnovana na onim osnovnim principima koje smatram ispravnim, a ne prema programu vrtića. Naravno, moj položaj izaziva čuđenje i nepoverenje u okolini. Njihovi argumenti za vrtić su standardni. Disciplina, tim, socijalizacija, priprema za školu. Da li su ozbiljni? "Kada pošaljem bebu u vrtić, imaće prijatelje, a ja ću imati slobodnog vremena", sanjaju sve majke. Sve je tako, osim bolesti koje će dete sigurno povremeno donositi iz vrtića. Disciplina? Disciplina u vrtiću je obučavanje i razvijanje uslovnih refleksa poput "popij mleko i idi na spavanje". Sposobnost hodanja u formaciji i oblačenja za 10 minuta je više priča o vojsci, a ne o srećnom detinjstvu. Dete, po mom mišljenju, treba dobro vaspitavati , a ne disciplinovati. Socijalizacija? Dete odgajano kod kuće ne živi u vakumu. Šeta igralištem, posećuje radionice, vozi se gradskim prevozom, šeta ulicom - jednom rečju, ima dovoljno mogućnosti da komunicira i sa vršnjacima i sa decom drugog uzrasta, a takođe, što je važno, sa odraslima. On komunicira sa društvom u stvarnom životu, a ne u skučenom prostoru grupe u bašti i verandi iza ograde. Priprema za školu? Moj najstariji sin u prvom razredu jedini je tečno čitao. Ne mogu da kažem da je vrtić apsolutno zlo. Sve je vrlo individualno. U mom konkretnom slučaju, vrtić je nesumnjivo nešto najgore što mogu da poželim svojoj deci."

4. Ksenija, 43 godine
"Imam troje dece: 13 godina, 11 i 10. Svi su počeli da idu u vrtić, ali su brzo odustali – svako od njih je trajalo tri nedelje. Moja ćerka je bila toliko zabrinuta da je ujutru povratila, pa su zamoljeni da je odvedemo kući, a srednji sin nije mogao da izdrži viku vaspitača. Prema rečima srednjeg deteta, vaspitačica je sa njima komunicirala tako što je urlala. Volela bih da vidim mirne i razumljive vaspitače sa adekvatnim pristupom, ali nismo naišli na takve nastavnike. Odustajanje od rasporeda u vrtiću omogućilo mi je da kreiram sopstveni raspored aktivnosti: dečiji klub, časove engleskog, bazen. Dosta smo išli na razne majstorske kurseve, časove u bibliotekama, učili u pozorišnoj radionici, šetali po parkovima. Pomogla nam je dadilja: s obzirom da sam se brzo vratila na posao, a i muž radi, bilo bi teško bez nje. Sada su momci u školi, imaju drugare. Najstariji ide na časove košarke i zanima ga savremena muzika. Srednji sin i najmlađa ćerka druže se sa decom iz muzičke škole i pozorišnog studija, snimaju spotove, vežbaju na Jutjubu."

BONUS VIDEO:

Mamu napali jer je dala detetu telefon u restoranu TikTok/savannahkthrower

(Yumama/T.A.S.)