Koliko je izgled igračke važan za pravilan razvoj deteta?

Tim povodom, razgovarali smo sa mr sci med. dr Lidijom Ćuk-Jovanović, specijalistom psihijatrije, koja nam je otkrila koliko su igračke važne u razvoju svakog deteta.

Ako bismo pokušali da odgovorimo šta je tako magično i pozitivno u igračkama, onda bi odgovor bio da igračka predstavlja ono što smo mi sami. Tačnije, da kroz omiljenu igračku, dete nesvesno odražava samo sebe. A, ovladavajući igračkom, ono stiče osećaj da vlada samo sobom.

Ovaj mehanizam je veoma važan u prevladavanju prirodnih razvojnih faza, ali i situacija praćenih napetošću ili strahom. Možda je najočigledniji primer odlazak na spavanje sa omiljenom igračkom, koja detetu pomaže da prevlada strah od mraka ili odvajanja od roditelja. Ono što je sigurno od najveće važnosti jeste da su u klasičnim igračkama jasno ocrtani dobro i zlo, najčešće kao lepo i ružno, tako da dete može jasno da uoči razliku između njih.

Kako igračke utiču na pravilan razvoj deteta?

- Igračke obogaćuju dečji svet brojnim saznanjima i doživljajima o izgledu tela, osećanjima i ulogama... saopštavaju različita saznanja o svetu koji mališane okružuje.

Kako to igračke ostvaruju?

Pre svega, važan je njihov izgled, materijal i boje. U igračkama sa ljudskim oblikom, nežni oblici lica ne zbunjuju dete, a ovalne forme tela ne asociraju na agresivnost. Proporcije tela lutaka približno odgovaraju proporcijama dečjeg tela, pa stoga predstavljaju prihvatljiv model prepoznavanja. Prirodne i vesele boje podstiču jasnoću dečjih osećanja. Simpatični likovi igračaka životinja podržavaju slobodu neverbalne komunikacije, koja je kod dece veoma izražena i važna. Plišani materijali dete asociraju na nežnost, toplinu i sigurnost. U igri sa omiljenom igračkom, dete često imitira svoje roditelje, ili nam posredno ukazuje na strah, bol i patnju, ili komunikaciju koja mu nedostaje.

Zašto je potrebna obazrivost prilikom izbora igračaka za decu?

- Tokom igre sa igračkama, dete komunicira na prirodan, otvoren način, sa psihičkim sadržajima koji su oličeni u nekoj igrački. Kod igračaka sa zastrašujućim, ili "prerađenim" agresivnim sadržajima, koje su samo na izgled prilagođene dečjem uzrastu, dete preslikava u svojoj podsvesti sadržaje igračke i iskustva u igri sa njom. Samim tim, negativni psihički sadržaji se prihvataju kao bliski, a tako i verodostojni ili istiniti. Tokom odrastanja, dete može da postane prijemčivo za slične nedefinisane, bezlične, ili otvoreno agresivne sadržaje realnog života, ili da ih posmatra nekritički.

Šta se preporučuje roditeljima prilikom odabira igračaka?

- Negovanje dečjeg mišljenja, koje treba podržavati i usmeravati. Samo izbegavanje igračaka sa predznakom ružnih, agresivnih ili zlih - ne može pomoći detetu da razume zašto se lišava neke igračke. Međutim, otvoren razgovor sa detetom na temu igračaka, uz poštovanje dečjeg mišljenja, veoma je važno. Time dete stiče sigurnost u posmatranju onog što mu je ponuđeno, i uči da bira. Kada dete izabere igračku, obavezno mu postavite pitanje zašto želi baš nju.

Šta nam o igračkama poručuju deca?

Manja Ćuk, učenica II2 razreda osnovne škole "J. Miodragović" u Beogradu, kaže da igračke mogu da budu dobre i loše, prikladne ili neprikladne.

- Prikladne su one igračke sa kojima se deca lepo igraju i lepo osećaju, sa kojima su srećna jer ih imaju. Ali i kada mogu sama da izmišljaju igre sa njima. Na primer, "pet šop" igračkice koje mrdaju glavom, nemaju nikakvu "zlu stvar" na sebi. Kada bi oživele, bile bi još slađe. Mogli bismo da ih zadržimo kao kućne ljubimce. Oni bi mogli samo nešto lepo da učine, da nekom pomognu...

Zanimljive su i druge lutke. Posebno barbike, jer se kod njih sve pokreće: i koleno, i ruka, i glava - kao kod ljudi... a druge lutke to ne mogu.

Mede su slatke, meke, pufnaste... kod dece izazivaju volju za igrom. Najlepše su bele mede, jer bela boja kod dece podstiče ljubav i dobrotu.

Dragi roditelji, možemo mnogo da naučimo od naše dece, samo ih treba slušati (ali stvarno) i poštovati njihovo mišljenje. Treba ih "pratiti", jer se deca oslanjaju na svoj osećaj, koji je skoro uvek nepogrešiv.