- Autizam je poremećaj koji se sve češće dijagnostikuje kod dece.
- Postoje neka pogrešna uverenja koja se i danas vezuju za autizam, poput toga da ih izaziva vakcina, da su sva deca sa autizmom ista...
Autizam je dijagnoza koja se poslednjih godina nažalost sve češće sreće kod dece. Dok jedni tvrde da je razlog tome način života ili neki drugi faktori, stručnjaci ističu da su roditelji danas mnogo informisaniji, da je zdravstvena nega dostupnija, pa otuda se i češće obraćaju stručnjacima ukoliko posumnjaju da nešto nije u redu. To je, smatraju, razlog za češće dijagnoze autizma nego ranije.
Ali, uprkos tome što danas imamo mnogo više informacija na raspolaganju, čini se da je još uvek dosta pogrešnih uverenja koja se vezuju za autizam, a Svetski dan svesti o autizmu koji se obeležava 2. aprila je dobra prilika da iznesemo neke važne činjenice o autizmu.
1. Vakcine ne izazivaju autizam
Već decenijama kruži mit o tome kako vakcine, naročito MMR, izazivaju autizam. Međutim, naučnici su detaljno istraživali vezu vakcina i autizma i definitivno je opovrgnuto da deca mogu da dobiju autizam od cepiva. Stvar je u tome da se MMR vakcina prima posle navršene prve godine života, što je i vreme kada mnogi roditelji primete neke prve simptome autizma kod dece, pa se onda oni pogrešno povežu sa uzrokom ovog poremećaja.
2. Autizam nije posledica "lošeg roditeljstva"
Roditelji ne treba da se osećaju odgovornim ukoliko njihovo dete ima autizam. Ubrzo nakon što je ovaj poremećaj prvi put opisan pre više od 80 godina, pojavila se teorija koja je tvrdila da su majke krive ukoliko deca imaju autizam, odnosno da je to posledica njihovog hladnog i rezervisanog ponašanja prema mališanima. Međutim, to naravno nije tačno. Autizam je neurorazvojni poremećaj na koji utiču biologija i genetika, a ne to koliko roditelj pokazuje ljubavi prema detetu.
Čak i danas, kada sigurno znamo da "loše roditeljstvo" nije krivac za autizam, neki roditelji se i dalje brinu da će ih možda okolina smatrati lošim roditeljima.
3. Nisu sva deca sa autizmom ista
Baš kao što je svako neurotipično dete "priča za sebe", tako je i kod dece sa autizmom.
Autizam obuhvata veoma širok spektar veština i izazova. S jedne strane, neka deca mogu da imaju poteškoća sa govorom, učenjem i samostalnim životom. S druge strane, pojedinci mogu da imaju visoke kognitivne i jezičke veštine, ali se bore sa socijalizacijom i funkcionisanjem u grupi.
Većina dece sa autizmom nalazi se negde između ova dva kraja "spektra". Mogu da iskuse različite vrste i nivoe izazova, kao što su:
- Senzorna osetljivost
- Teškoće sa promenama rutine ili
- Teškoće sa razumevanjem humora.
Mnogi takođe imaju posebne snage — uključujući veštine pamćenja, pažnju prema detaljima, iskrenost ili snažan fokus i istrajnost — koje mogu pomoći detetu da nauči veštine koje su mu potrebne da bi vodilo ispunjen i produktivan život. Fokusiranje na te snage pomaže u izgradnji samopouzdanja i otvara vrata učenju i radosti.
4. Deca sa autizmom drugačije obrađuju informacije
Mališani u spektru autizma drugačije obrađuju buku, svetlost, senzacije. Zbog toga ponekad mogu da se osećaju preopterećeno na mestima kao što su prodavnice prehrambenih proizvoda ili tržni centri i mogu da reaguju na te senzacije ekstremnom anksioznošću ili emocionalnim "ispadom".
Osobe sa autizmom jednostavno obrađuju informacije na različite načine. Iznenadni, glasni zvuci poput školskog zvona ili protivpožarnog alarma mogu da im "povrede" uši i izazovu veliki stres. Treperenje svetla može da ih uznemiri mnogo više nego drugu decu. Razumevanje ovih okidača može da pomogme i roditeljima i deci u lakšem svakodnevnom funkcionisanju.
Senzorne igračke su jedan od načina koji mogu da pomognu deci iz spektra da se smire.
5. Postavite razumna očekivanja
Ukoliko imate dete sa autizmom, imajte na umu da što više znate i učite o ovom poremećaju, to ćete imati razumnija očekivanja od mališana u spektru. Biće izazova i nesporazuma, ali što više učite o svom detetu i o tome kako ono obrađuje informacije, to će biti lakše. Zapamtite, ne morate sami da se nosite sa ovim; potražite pomoć stručnjaka, bliskih ljudi oko sebe, ali i drugih roditelja koji imaju decu u spektru.
Još uvek ne živimo u društvu koje u potpunosti razume ili prihvata decu iz spektra. Deca sa autizmom će možda morati više da se potrude da se ponašaju kao njihovi neurotipični vršnjaci iz razreda i drugari.
Otkrijte šta su potencijali vašeg deteta, šta bi ono moglo da postigne i kako možete da mu pomognete da uspe. Razložite ciljeve na razumne i dostižne korake. Pored toga, imajte na umu da osobe sa poremećajem iz autističnog spektra napreduju u rutini. To znači da je dobro da imate dnevne rutine, ali i da spontana putovanja i iznenadne promene mogu da izazovu anksioznost, stres i slično.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajtei savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: