Kada je beba nemirna, obično je uzmete u naručje, nosite ili sedite sa njom u stolici za ljuljanje, ljuškate je i posle nekog vremena primetite da dete počinje da se smiruje. Nije ni čudo! Svaka aktivnost bebe – bilo da dolazi iz sopstvene inicijative ili je doživi kroz svakodnevnu negu i igru – odlična je prilika za stimulaciju vestibularnog sistema.
"Nežno, monotono ljuljanje je nešto umirujuće... Pomaže u regulaciji uzbuđenja, daje osećaj sigurnosti i stimuliše tako važan vestibularni sistem, koji je odgovoran ne samo za održavanje ravnoteže. Zahvaljujući integraciji sa drugim čulima, utiče na napetost mišića i nivoe aktivnosti. Takođe je od vitalnog značaja za održavanje stalnog vidnog polja i percepcije prostora, što se direktno pretvara u kasniji školski uspeh deteta (bebe koje imaju poteškoća sa percepcijom prostora mogu imati problema sa pisanjem, razlikovanjem slova ili brojeva sličnog izgleda), kao i sa društvenim interakcijama ili emocijama", objasnila je pedijatrijski fizijatar Gosija Palezni.
Nema sumnje da je ljuljanje blagotvorno
Novorođenčad i odojčad prirodno sebi obezbeđuju dozu dobre stimulacije ne samo zahtevom da se ljuljaju u naručju roditelja, već i eksperimentisanjem sa pokretom. Svaki okret glave, svaki pokušaj da se podigne iznad tla, svako iskustvo pokreta je prilika za vestibularnu stimulaciju, istraživanje i učenje kako da efikasno funkcioniše pod silom gravitacije.
Prednosti vestibularne stimulacije mogu dovesti do jasnog zaključka – ljuljaška može biti veoma dobra za malo dete! Samo koju da odaberete? I kada je bezbedno da počnete da je koristite?
Koju ljuljašku da izaberete i od kada beba može bezbedno da je koristi?
Najbolje vreme za početak avanture ljuljanja je kada beba sama počne da sedi i bude u stanju da održava kvalitetno dugo vremena u sedećem položaju. Zašto samo tada? Zato što je ljuljanje izazov za mališane, osim što će morati da drži svoje telo uspravno protiv sile gravitacije, to mora i kada se ljuljaška kreće.
Da li to znači da mlađa deca ne mogu da koriste ovakvu opremu?
"Naravno da ne! Mlađim bebama prvenstveno koristi ljuljanje u naručju roditelja (ovo je za njih nezamenljiv bezbedan prostor), kao i svako kretanje koje im na mnogo načina pomaže u razvoju! A ako želimo da malo predahnemo i odmorimo ruke i ramene, bebu možemo staviti u kolevku okačenu sa plafona, gde će bezbedno ležati na relativno tvrdoj, ravnoj površini", odgovorila je fizijatar.
Koje ljuljaške se preporučuju
Pre svega, ljuljaške koje podržavaju aktivno sedenje.Tada bebina leđa su ravna i težina tela leži na dnu.
Da li su viseće mrežaste ljuljaške preporučljive?
Iako viseće mreže izgledaju privlačno (pa, ko ne voli ležanje u visećoj mreži), najbolje su klasične drvene ljuljaške. Zašto? Jer je definitivno teže menjati položaje u visećoj mreži. Neki modeli čine da beba previše savija svoje telo. Štaviše, stiskanje grudi i stomaka zajedno, kao i privlačenje brade blizu grudne kosti mogu otežati disanje.
Šta je sa ljuljaškama tipa čaure?
"Kao fizioterapeut, mnogo ih volim. Osim što pružaju dozu pozitivne stimulacije, često pomažu bebi da se smiri, oseća sigurnije i iskusi neke granice. Međutim, kada kačite ovu vrstu ljuljaške kod vas, imajte na umu da bebina stopala treba da dodiruju tlo i da ona nikada ne bi trebalo da spava u ovoj vrsti opreme."
Kojoj deci se ne preporučuju ljuljaške?
Postoji grupa mališana koji ne žele da se popnu na ljuljašku i ne deluju nimalo oduševljeni što bi neko pokušao da im stimuliše vestibularni sistem na način koji je van njihove kontrole. Vrlo često su to mališani koji osećaju takozvanu gravitacionu nesigurnost. Takva deca mogu biti potpuno prestravljena zbog motoričkih aktivnosti, posebno onih nad kojima nemaju kontrolu i onih u kojima im se glava naginje unazad ili stopala odmiču od tla. Iako im fizički nije potrebna nikakva podrška i vrlo retko padaju, mogu zahtevati skoro stalno držanje za ruke i pomoć, jer im to daje osećaj sigurnosti.
Hodanje niz stepenice, ulazak u lift, skakanje, prevrtanje, vožnja na ringišpilu, ljuljanje na ljuljašci ili igranje igrica u kojima bi neko drugi mogao slučajno da naleti na njih su stvari koje izazivaju anksioznost kod takve dece .
Glavni izvor osećaja sigurnosti za svakog od nas je siguran odnos sa gravitacijom – naći se pod njenom silom. Mi to zapravo učimo od samog početka. Svakim pokretom koji napravimo doživljavamo da je sila gravitacije koja deluje na naše telo nešto konstantno. Konstantno, dakle sigurno. Nešto sa čime učimo da živimo i uzimamo zdravo za gotovo. Dete koje pati od gravitacione nesigurnosti može lako da prihvati aktivnosti koje su mu poznate, ali svaka novina ili nepredvidivost može izazvati anksioznost.
BONUS VIDEO