Autizam kod dece u velikom broju slučajeva može da se prepozna dosta rano, zbog čega je važno da roditelji znaju na koje simptome da obrate pažnju. Ono što je takođe važno znati je da ne pokazuju sva deca sa autizmom iste znake.
U nastavku pročitajte priče nekoliko roditelja dece sa autizmom, o tome koje su prve simptome primetili kod svoje dece.
Sandra, majka dvoje autistične dece kaže da je shvatila da nešto nije u redu sa njenim sinom kada ga je posmatrala u grupi sa drugom decom.
"U početku nisam bila zabrinuta, samo sam mislila da je malo tiši i manje otvoren. Ali posle nekog vremena, verovatno godinu dana, primetila sam da on zapravo ne pokazuje iste znake razvoja kao druga deca. I da budem iskrena, nisam ni znala šta su bile razvojne prekretnice i kada je trebalo da se dese".
Tata Dejvid kaže da je njegov sin koji ima autizam dostizao neke tipične prekretnice u razvoju do oko godinu dana, a šest meseci kasnije je počeo da gubi sposobnost da radi neke od tih stvari, tj. kao da je nazadovao.
Baka dvoje autistične dece, Barbara, otkrila je da im se "upalila lampica" kada dečak nije reagovao na svoje ime. "Prvo smo zapravo mislili da je Bejli gluv jer bismo ga zvali po imenu, a on se nije odazvao, nije čak ni pogledao u našem pravcu."
Džeri ističe da je njen sin počeo da govori poneku reč kada je imao oko godinu i po dana, a sa godinu je počeo da hoda. "Razvijao se kao i druga deca, a onda kada je napunio tri godine i nije uopšte govorio, zabrinuli smo se za njega".
O svom sinu sa autizmom, mama Korin kaže: "Bejli nije ispuštao zvuk kada se rodio, bio je tih. Nije spavao 17-18 sati nakon rođenja. Nisu mogli da ga nateraju da jede. Nije želeo da ga drže, a da je mogao da govori verovatno bi rekao 'vrati me u moju malu kolevku i ostavi me na miru'. Primetila sam da je posmatrao kretanja po sobi, kao da se kreće lepeza, i samo bi buljio u to. Gledao bi televiziju i skoro da ne bi trepnuo. Nedostajao mu je kontakt očima".
Trejsi kaže da se njen sin sa 10 meseci dva sata glasno smejao, te da je, gledajući unazad, to "verovatno bio jasan znak da nešto nije u redu".
Mama Karla kaže da su se kod njenog deteta prvo javili problemi sa spavanjem, zatim sa hranjenjem, a sve ostalo vreme je bio srećna beba. "Ostavi ga na miru i bio je srećan. Pa ti nekako žongliraš sa tim, pitaš se da li nešto nije u redu ili samo umišljaš?"
Elena, majka troje dece od kojih dvoje ima autizam, kaže da je Aleks kasno progovorio. "Mislili smo da je to zato što je dečak i svi pričaju u različitim uzrastima. Zapravo sam bila prilično zabrinuta u vezi sa tim i u vrtiću su mi predložili da mu uradimo test sluha, jer on kao da nije primećivao kada su ga zvali po imenu. Kada sam odvela drugog sina Džeka na jedan od njegovih pregleda u ranom detinjstvu, činilo se da je doktorka malo više zainteresovana za Aleksa i činjenicu da on ne priča jer je imao dve i po godine. Ona je zapravo predložila da zakažemo sastanak da ga pregledamo".
Ledi, majka autističnog deteta, kaže da je njen sin imao tri rođaka otprilike istog uzrasta, te da kada bi se oni zajedno igrali nekim igračkama, njen Džonaton bi otpuzao, ne želeći da se igra sa njima.
"Moja snaja mi je zapravo dala knjigu o autizmu jer je bila pomalo zabrinuta kako se Džonaton razvija, a ja sam pregledala stranice i pomislila sam, 'da, ovo je veoma blizu njegovog razvoja'. Lako sam prepoznala sve znakove i sve je počelo da postaje veoma realno".
Mama Loren kaže da je sin sa devet meseci naučio da maše, ali i da pokaže prstićem na nebo kada ga pitaju gde je Mesec. "Bilo je tako uzbudljivo gledati ga kako uči i otkriva svet. Ali sa 15 meseci, prestao je da pokazuje na nebo - zapravo nismo mogli da ga nateramo da pokaže na bilo šta".
Ukoliko primetite bilo koji "sumnjivi" simptom kod mališana, najbolje je da ga odvedete na stručnu procenu jer što se pre uspostavi dijagnoza, ako je dete ima, to se pre započinju i terapije koje mogu da poboljšaju kvalitet života.
BONUS VIDEO: