Stručnjaci sa Univerziteta u Majamiju (SAD) sproveli su eksperiment u kojem je učestvovalo 95 beba starosti 15 meseci. Njih 56 je bilo u visokom riziku da im se kasnije dijagnostikuje poremećaj autizam jer su imali stariju braću i sestre sa dijagnozom. Preostale bebe nisu imala povećan rizik od autizma.

Pošto deca sa autizmom obično imaju problema sa društvenim odnosima, eksperiment je osmišljen da proceni koliko su se bebe osećale bezbedno u prisustvu svojih roditelja. Ovaj stil odnosa između deteta i značajne odrasle osobe, koji najefikasnije pomaže detetu da se razvija i istražuje svet oko sebe, u psihologiji se naziva "bezbedna vezanost".

Tokom eksperimenta, svaka od beba je prvo sedela u krilu mame ili tate, a zatim je nakratko bila odvojena od njih. Naučnici su posmatrali ponašanje deteta u prisustvu značajne odrasle osobe, u njegovom odsustvu i po povratku.

Kao rezultat toga, naučnici su došli do zaključka da deca sa normalnim nivoom sigurne privrženosti, bez obzira na stepen rizika za autizam, aktivno istražuju svet oko sebe u prisustvu majke ili oca. Oni plaču ili pokazuju druge znake stresa kada roditelj ode, ostavljajući ih sa strancem, ali se odmah smire kada se vrate sa mamom ili tatom.

Međutim, deca sa kršenjem sigurne privrženosti ponašaju se drugačije - nisu toliko aktivna u prisustvu roditelja, nakon što mama ili tata odu, počinju mnogo da plaču i, ne smiruju se ni nakon što se roditelji vrate.

Analiza prikupljenih informacija pokazala je da su deca sa visokim rizikom za autizam koja su neutešno plakala sa 15 meseci nakon kratke razdvojenosti od roditelja imala više od devet puta veći rizik da im se dijagnostikuje autizam u dobi od tri godine od dece sa visokim rizikom od autizma - za koje je sve bilo u redu za godinu i tri meseca sa sigurnim vezama.

Iako takva rana identifikacija predispozicije za autizam možda neće sprečiti buduću dijagnozu, ipak omogućava rano započinjanje posebnih aktivnosti sa detetom kako bi mu u budućnosti bilo lakše da uspostavi društvene veze sa drugim ljudima, primećuju naučnici.

Međutim, samo jedan simptom poput ovoga ne može da ukaže dna dijagnozu autizma, ali ukoliko sumnjate, neophodno je da se konsultujete sa lekarom.

(Yumama)

Naučna studija je objavljena OVDE.

BONUS VIDEO:

POBEDILA RAK, RODILA DETE DOK JE BILA U KOMI, A ONDA USLEDILA ČAROLIJA! Potresna priča hrabre Milice Petrović: Jedva sam izdržala Kurir TV