- Stručnjaci veruju da spavanje sa roditeljima u detinjstvu može da utiče na emocionalni razvoj mališana.
- Utvrđeno je da se neke osobine češće razvijaju kod dece koja dele krevet sa roditeljima.
Okruženje u kojem dete spava u najranijem uzrastu - pa sve do trenutka kada počne samostalno da bira svoj krevet - može imati veći uticaj na razvoj nego što se ranije mislilo. Prema nekim istraživanjima i anketama, uključujući i onu Američke akademije za medicinu spavanja, zajedničko spavanje roditelja i dece i dalje je prilično raširena praksa. Oko 46 odsto roditelja izjavilo je da povremeno, često ili redovno deli krevet s detetom mlađim od 18 godina.
Iako su stavovi o zajedničkom spavanju podeljeni, deo stručnjaka ističe kako osećaj sigurnosti i bliskosti u noćnim satima može da utiče na emocionalni razvoj deteta i oblikovanje određenih crta ličnosti. Deca koja su imala takvo iskustvo, navodi se, kasnije u životu često pokazuju niz specifičnih obrazaca ponašanja i emocionalnih reakcija.
U nastavku donosimo 10 osobina koje se, prema navodima istraživanja i stručnih opažanja, češće povezuju s decom koja su spavala u krevetu sa roditeljima.
1. Veća osetljivost na emocije drugih
Deca koja su navikla na blizinu roditelja često ranije razvijaju sposobnost prepoznavanja tuđih emocija. Kao odrasli, lakše uočavaju promene u raspoloženju drugih ljudi, što im može pomoći u izgradnji odnosa i boljoj emocionalnoj regulaciji.
2. Izražena sentimentalnost
Osećaj sigurnosti iz detinjstva može doprineti tome da takve osobe i kasnije snažno doživljavaju uspomene i vezuju se za male, svakodnevne trenutke. Često su skloniji nostalgiji i emotivnom prisećanju.
3. Smirenost u stresnim situacijama
Zahvaljujući ranom iskustvu umirivanja od strane roditelja, kao odrasli mogu lakše da zadrže kontrolu u emocionalno napetim situacijama i ne reaguju impulsivno.
4. Potreba za potvrdom u novim okruženjima
U nepoznatim situacijama mogu tražiti dodatnu sigurnost ili potvrdu da je sve u redu. To ne mora nužno značiti nesigurnost, već naučenu povezanost sigurnosti i blizine.
5. Veća prijatnost u fizičkoj bliskosti
Odrastanje uz blizinu roditelja često rezultira većim osećajem prijatnosti u fizičkoj bliskosti i izražavanju naklonosti, poput zagrljaja i dodira.
6. Teže podnose nagle prekide odnosa
Zbog snažne povezanosti u detinjstvu, nagli emocionalni odlasci ili prekidi mogu im teže pasti i izazvati jače emocionalne reakcije.
7. Veća pažnja u odnosima
Takve osobe često su vrlo pažljive i primećuju detalje o ljudima do kojih im je stalo, što doprinosi osećaju bliskosti i razumevanja u odnosima.
8. Osetljivost na emocionalno ignorisanje
Ako se osećaju zanemareno ili emocionalno neprimećeno, to im može biti posebno neprijatno jer su u detinjstvu navikli da su njihova osećanja prepoznata i važna.
9. Zaštitnički stav prema bližnjima
Često razvijaju izražen osećaj odgovornosti i zaštite prema ljudima koje vole, brzo primećujući kada neko nije dobro.
10. Prirodna empatija u slušanju drugih
Naviknuti na otvorenu komunikaciju i bliskost s roditeljima, u odraslom uzrastu često postaju dobri slušaoci kojima se drugi lako poveravaju.
Iako stručnjaci naglašavaju da razvoj ličnosti zavisi od mnogo faktora, uključujući temperament i šire porodično okruženje, rana iskustva sigurnosti i bliskosti mogu imati značajnu ulogu u oblikovanju emocionalnih obrazaca u kasnijem životu.
U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odrastanju:
BONUS VIDEO:
Izvor: story.hr/Yumama
