Predškolci nemaju dovoljno razvijen govor: Defektolog-oligofrenolog otkriva gde roditelji greše

U periodu godine kada počnu testiranja za upis u prvi razred, gotovo svake godine imamo vesti o sve lošije razvijenom govoru kod mališana, o problemima u govoru, lošijoj motorici, povećanoj gojaznosti, deformitetima kičme... 

"Dosta toga. Sa stručnog aspekta i sa aspekta mame, i te kako mi je važno da dete bude napolju, da bude u tom pokretu, da bude sa vršnjacima, ali da i mi u kući potkrepljujemo taj deo, da imamo svest koliko je dete pasivno, koliko je dugo za telefonom, za tabletom i nasuprot toga da to nekako kontrolišemo i da možemo da ga uključimo u neku drugačiju igru, dinamičnu, istraživanjem ili tako dalje.

Ona ističe da kroz pomaganje mami, što je želja koja se često javlja kod dece, posebno kod devojčica, ili kroz neku dinamičnu kućnu aktivnost lako mogu pokretom da se uključe u razne poslove – "da li je to da prave kiflice ili da srede kuću, na neki način se javlja ta vrsta motoričke akcije".

Motorika je povezana i sa govorom, a testovi su pokazali da mnogi predškolci nemaju dovoljno razvijen govor.

"To je bukvalno uzročno-posledična veza. Jer ukoliko bismo posmatrali opet taj period bebe, neophodno je da bebi konstantno pričamo. Ili negde sa našeg aspekta struke mi kažemo roditeljima čitajte deci. I sad na određenom delu uzrasta veoma je važno da se to čitanje prilagodi. Ne možete detetu od godinu dana čitati punu bajku, ali negde kroz slike, kroz objašnjenje dinamike tih vizualnih ilustracija, vi objašnjavate, dete sluša govor i na taj način razvija i taj deo auditivne pažnje koji je tekako neophodan za školske veštine".

Ona ističe da nisu samo roditelji krivci za ovakav trend poslednjih godina.

"Postoji nešto što se zove i genetske različite osnove, faktori, različita neurološka sazrevanja, takođe deca ukoliko odrastaju u određenim nekim anksioznim sredinama, sredinama gde postoji stres, takođe mogu da povuku i pokret i govor. Tako da tu je bukvalno što više aspekata gledamo, vidimo koliko je to drugačije u odnosu na neki prethodni period".

Pričajući o govoru koji je kod mnoge dece nedovoljno razvijen, Gagić-Kovačević savetuje roditeljima da produbljuju komunikaciju.

"Ono što smo nekako pomenuli nisu samo roditelji krivci, ali moraju imati svest na koji način da prodube, na primer, taj deo sa konverzacijom. Dete iznese neku temu ili dobijemo to, 'bilo je lepo u vrtiću'. Hajde da vidimo kako je bilo lepo, šta je za tebe bilo lepo, šta je za Marka, Peru bilo lepo, kako je vaspitačica u odnosu na to reagovala, pa šta ti je rekla, pa kako si se ti osećao. Jako je važno da se komunikacija produbljuje i da se produbljuje od najranijeg uzrasta da bi sa sadržajem koji je kompleksniji pri polasku u školu imali, u stvari, dete koje je više verbalno, da tako kažem".

Defektolog-oligofrenolog ističe da je mnogo bolje kada se problemi u govoru primete sa tri, četiri, pet godina, nego kada deca polaze u školu.

"Ovo pred školu i uopšte u preškolskom periodu, pa ne mogu da kažem da je kasno, ali... poprilično bih volela da je to nekako ranije. I ono što je bitno, da se u tim trenucima više ne čeka, nego da se dete uključi na neku vrstu tretmana, da li kod defektologa, logopeda, psihologa, ne bi li se taj razvoj što više u suštini stimulisao".

BONUS VIDEO: