Ovako izgleda jedan dan iz ugla dvogodišnjaka: Ništa se ne sme, sve je pogrešno što uradi i treba da zna sam

Jedna majka, Meri Ketrin Bakstrom, objavila je dnevnik dvogodišnjaka, koji je napisala pokušavajući da uđe u ulogu deteta. Sa svakim narednim "ne" koje se čuje od roditelja, emocije mališana su eskalirale. Da li je mama ušla u suštinu problema?

Hteo sam i sam da sam doručkujem, ali su me upozorili: „ne, uprljaćeš se, ja ću te nahranim“. Zbog toga sam se razljutio.

Hteo sam i sam da uđem u auto, ali mi je mama kazala: "Ne, moramo da idemo, nemamo vremena. Ubaciću te." Ovo me je rasplakalo.

Kasnije sam hteo da slažem kockice, ali su vaspitačice rekle „tako se ne radi, vidiš, ovako se slaže...“ Odlučio sam da ne želim više da se igram.

Hteo sam da se igram sa lutkom koju je neko drugi imao, pa sam je uzeo. Odmah su mi izgrdili: "Ne, ne možeš da uzimaš! Moraš da deliš." Nisam siguran šta sam uradio, ali me je rastužilo, plakao sam. Hteo sam zagrljaj, ali mi je rečeno „u redu je, idi da se igraš“.

Kasnije  su me obavestili „vreme je da krenemo kući“. Pre toga mi neko stalno govori: "Pokupi svoje igračke." Nisam siguran šta da radim, pa čekam da mi neko pokaže. Nisam siguran kako se sprema. Kako početi? Gde staviti igračke? Čujem mnogo reči, ali ne razumem šta traže od mene, zbunjen sam.

Kada je došlo vreme za večeru, hteo sam da uzmem hranu, ali su me upozorili „ne, premali si, ja ću ti sipati“

Osećao sam se malo. Pokušao sam da pojedem hranu ispred sebe, ali neko je stalno ponavljao: „Evo, probaj ovo, jedi ovo...“ i stavljao mi nešto u usta. Ne želim više da jedem. Poželeo sam da plačem.

Ne mogu da odem od stola jer mi neće dozvoliti... Stalno mi govore da moram da "zagrizem". Ovo me još više rasplače. Gladan sam, frustriran i tužan. Umoran sam i treba mi neko da me zagrli. Ne osećam se sigurno. Ovo me plaši. Još više plačem.

Ja sam dvogodišnjak. Niko mi ne dozvoljava da se obučem, ni da se pomeram kako hoću, niko mi ne dozvoljava da se brinem o svojim potrebama.

Međutim, od mene se očekuje da znam kako da delim, slušam ili „čekaj malo“. Od mene se očekuje da znam šta da kažem i kako da se ponašam ili da se nosim sa emocijama. Od mene se očekuje da mirno sedim ili znam da bi se moglo polomiti ako nešto bacim... Ali ja ne znam ove stvari.

Nije mi dozvoljeno da vežbam hodanje, guranje, povlačenje, zatvaranje rajsferšlusa, zakopčavanje, penjanje, trčanje, bacanje ili da radim stvari za koje znam da mogu. Stvari koje me zanimaju i čine radoznalim su stvari koje ne smem da radim.

Imam dve godine. Nisam nevaljao... Ja sam frustriran. Nervozan, pod stresom, preopterećen sam i zbunjen. Treba mi da me zagrliš."

BONUS VIDEO