HAJDE, NE BUDI SEBIČAN, DAJ SEKI IGRAČKU: Psiholozi upozoravaju na posledice ako terate dete da deli stvari sa drugarima

Roditelji često misle da je to što dete deli igračke ili slatkiše sa svojim drugarima znak da je lepo vaspitano. U skladu s tim, uče decu da ne budu pohlepna, ali ih ponekad zapravo teraju da dele. Psiholozi ističu da je darežljivost lepa i korisna osobina, ali da se kod dece ne može razviti na silu.

Po pravilu, takve veštine se mogu usađivati u dete od druge ili treće godine. Međutim, sam proces učenja tih veština zavisi od individualnih karakteristika svakog deteta. Na primer, možete da koristite igračke ili slatkiše da pokažete kako je lepo deliti sa drugim. Pustite dete da i samo to proba – to će mu pomoći da ima bolju komunikaciju sa drugarima", kaže za gazata.ru dečji psiholog Ekaterina Madenko.

Međutim, ako dete počne da se ljuti kada predložite da nešto podeli, onda je važno da ostanete smireni i objasnite mu zašto je važno da deli sa drugima. Ali, ne treba da ga naterate na to jer ćete tako izazvati negativne emocije kod deteta – ono će to zapamtiti kao što kod njega izaziva anksioznost i strah, upozorava psiholog.

"’Prisilna’ darežljivost može da dovede do toga da dete u budućnosti zavisi od drugih u odnosima", dodaje ona.

"Kada smo mi bili mali, znalo se da moraš da deliš sve, inače niko neće da se igra sa tobom. Danas je situacija nešto drugačija i razumemo da dete mora da brani svoje granice, uključujući i svoje igračke. Ako ga odmalena učite da bez razmišljanja daje svoje stvari svakome koga sretne, ono nikad neće naučiti da razume šta je njegovo, a šta tuđe.

Kada odrastu, takvi ljudi česte razvijaju veze u kojima su zavisni od nekoga, ali su i skloniji da narušavaju tuđe granice (na primer, žena ne vidi ništa loše u tome da brlja po telefonu svog muža ili da mu pretresa džepove)", kaže porodični psiholog Olga Romaniv.

Ona ističe da bi darežljivost trebalo da bude norma kojoj se dete uči, ali da ga u nekim situacijama ipak treba pustiti da bira. Na primer, kada su u pitanju stvari koje su mu veoma važne, kao recimo omiljena knjiga ili omiljena igračka, dete bi trebalo da samo odluči da li će da je pozajmi nekome ili ne.

"Dakle, normalno je da ponudi decu u parku čokoladom koju jede, ali je takođe normalno i da odbije da svog omiljenog medu da nekom nepoznatom. Nerazumni zahtevi mogu da izazovu stres i nervozu kod deteta. Ono treba da ima svoje stvari, koje ima pravo da ne da nikome, a zadatak roditelja je da nauče sina ili ćerku da na lep način, ali odlučno odbiju nekoga", pojašnjava porodični psiholog.

Zašto neka dece nisu spremna da dele

"Zašto neka deca rado podele svoje igračke sa drugarima, a druga to kategorički odbijaju? Činjenica je da je jedno detepsihološki spremno da uđe u komunikaciju, dok drugo još uvek nije. I ne treba ga pritiskati dok ono ne bude spremno za to. Osim toga, ne treba potceniti emocije deteta koje se javljaju u kontaktu sa vršnjacima. Na primer, vašem sinu ili ćerki se prosto ne sviđa vršnjak u parku i ne žele da imaju nikakav kontakt sa njim, a još manje da mu daju omiljenu igračku", kaže psiholog Lilija Šuvalova.

Osim toga, ona naglašava da mališani veoma uspešno čitaju emocije odraslih u odnosu na druge, pa tako, ako se majci ne dopada neka osoba, ni dete na nju ne reaguje dobro.

"U svakom slučaju, dete ima pravo na lične stvari koje ne želi da deli ni sa kim. Da biste izbegli neprijatne situacije u grupi dece, ponesite sa sobom samo igračke koje je dete spremno da deli sa drugima tokom igre", savetuje ona.

BONUS VIDEO:

(Yumama/N. Z.)