Toliko toga radimo iz najbolje namere, a tako često se kao roditelji osećamo da grešimo i ne ispunjavamo svoju najvažniju ulogu.

Šta je previše darežljivosti, zašto se deca stalno žale na dosadu, koliko je korisno verovanje u Deda Mraza i kako se nositi sa tantrumima pitali smo pedagoga Nevenu Toskić!

1.Kako da dete usled preteranih očekivanja poklona ne doživi razočaranje?

Razočaranje je sastavni deo odrastanja i emocija koja će zasigurno biti deo detetovog budućeg života. Tu emociju ne treba gušiti ali kada su u pitanju pokloni fokusirajte se na ono što dete jeste dobilo, a želelo je. Darivanje je čin ljubavi i roditelji svojim primerom treba detetu da pokažu da je radost i kada dobijemo sitnice, mali znak pažnje, predmete koje sami ili zajedno stvaramo. Na taj način detetu više neće biti toliko bitno šta je dobilo već sam čin darivanja, porodično okupljanje i zajedništvo.

2. Dete se stalno žali da mu je dosadno, šta roditelji mogu da urade?

Mogu da ga puste da samo osmisli svoju zabavu. Rađanje ideja javlja se u trenucima dosade ili dokolice. U ovakvim situacijama nije dobro da roditelj stalno osmišljava aktivnosti za dete. Ako se dete uvek oslanja na vas u želji da ga vi "zabavite" teško da će se kod njega spontano javiti neke ideje koje će ga zaokupiti. Možete ga podstaći pitanjima, a šta bi ti sada radio/la? Oslanjajte se na interesovanja deteta i navodite ga da samo osmišljava igre. Nađite vremena da i sami budete deo te igre, razvijajte maštu kod svog deteta. Na ovaj način podstičete razvoj sopstvenog deteta.

3. Da li je greška da deca uče na raspustu?

Nije greška ako se tako dogovorite. Pre početka raspusta trebalo bi sesti sa detetom i napravite plan aktivnosti. Taj plan treba da bude prihvatljiv i za vas I za dete. Nije dobro da odmah nakon početka raspusta započnete sa učenjem. Bilo bi dobro da se detetu ostavi vreme za odmor. U plan uključite posete rodbini (bake, deke), sport ako dete nešto trenira, pomoć u kući, vreme za vas kao porodicu i druženje sa drugarima. Raspored koji utvrdite biće vaš zajednički dogovor koga svi treba da se pridržavaju.

4. Dete ima loše ocene na kraju polugodišta, kako da roditelji razgovaraju sa njim?

Kada su u pitanju loše ocene vrlo je bitna dob deteta, njegovi kapaciteti, radne navike i motivacija. Roditelj treba da proceni da li dete ima loše ocene zbog nemogućnosti deteta da neke predmete savlada, loših radnih navika, loše procene vremena, odlaganja učenja.... Ukoliko ne može da proceni zašto je uspeh loš dobro je da se obrate stručnjacima za pomoć (pedagog, psiholog). Često je prelazak iz četvrtog u peti razred problem, zatim početak puberteta. Roditelj mora racionalno da sagleda svoje dete i osvesti da li ima prevelika očekivanja prema školskom postignuću svog deteta. Svakako, dete ne treba osuđivati već otvoreno porazgovarati sa njim/njom. Bilo bi dobro da se taj razgovor vodi kada je detetu prijatno, tokom aktivnosti koje voli. U svakom slučaju, ako roditelj ustanovi da ne može dobro da proceni razloge neuspeha potrebno je potražiti stručnu pomoć.

5. Koje su aktivnosti koje dete može da radi tokom raspusta, a koje pozitivno utiču na razvoj?

Na razvoj deteta utiču: čitanje, sportovi, komunikacija sa drugarima i zajednička druženja, radionice crtanja, pevanja, glume a u odnosu na želje i interesovanja dece. Porodična druženja, filmovi, pozorišne predstave vrlo pozitivno utiču na decu. Dobro je da su deca u kontaktu sa prirodom, životinjama.

6. Dete je odraslo, a još veruje u Deda Mraza - da li je ovo problem?

Ako govorimo o uzrastu od 6-9 godine, vrlo je moguće da deca još uvek veruju u Deda Mraza. Ovo verovanje je povezano i sa samim porodičnim tradicijama u vezi novogodišnjih praznika. Ona deca koja nemaju takvu tradiciju kraće veruju u Deda Mraza. Detetu ne treba nametati saznanje o postojanju Deda Mraza. Najbolje bi bilo da o tome razgovarate kada samo pokrene tu temu. Tada možete objasniti detetu sve što je neophodno za taj uzrast.

7. Šta roditelj treba da kaže detetu kada doživljava tantrum?

U trenutku kada se tantrum dogadja roditelj ne bi trebalo da čini ništa što bi dodatno usložnjavalo situaciju. Dete treba zagrliti i čekati da napad prođe. Ne treba insistirati na razgovoru u toku ili odmah nakon tantruma. Nakon napada treba razgovarati sa detetom o emocijama. U "mirnom" periodu možete sa detetom "odglumiti " situacija koja je dete dovela u stanje tantruma ali ovoga puta treba pomoći detetu da nađe drugi način ispoljavanja emocija ili da nađe drugačiji način rešavanja problema koji se pojavio.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO

Dete ima napad besa u prodavnici TikTok/skye.wheatley.waugh