Profesorka Keli Tenzek sa Univerziteta u Bafalu analizirala je 57 Diznijevih filmova. Procenjivala ih je koristeći kriterijume psihologije da bi videla da li su se na odgovarajući način uključili u pitanja smrti. Profesor Keli je otkrila da su oni veoma efikasan oblik terapije za decu i odrasle, kako prenosi Dejli mail.

Gledanje dečijih animiranih filmova poput Bambija, Zaleđenog kraljevstva ili Kralj lavova može pomoći odraslima i deci da se pomire sa smrću, pokazalo je novo istraživanje. Glavni likovi u Diznijevim i Piksarovim animiranim filmovima imaju više nego dvostruko veće šanse da umru nego u dramama namenjenim odraslima.

Ovo predstavlja prilike za roditelje da razgovaraju o pitanjima kraja života sa decom - i da se suoče sa sopstvenim strahovima, kažu psiholozi.

Profesorka Keli Tenzek sa Univerziteta u Bafalu rekla je: „Ovi filmovi se mogu koristiti kao početak razgovora za teške i često tabu teme poput smrti i umiranja. Ovo su važni razgovori sa decom, ali čekanje do kraja života je prekasno i može dovesti do lošeg iskustva na kraju života.“

Smrt je aktuelna tema u žanru u rasponu od Bambijeve majke do Mufase iz Kralja lavova i Elzinih i Anninih roditelja u Frozenu. Rano suočavanje sa tim deci omogućava da se dijalog nastavi i razvija tokom njihovog života. Profesorka Tenzek, koji je specijalizovana za komunikaciju na kraju života, rekla je da ubistva u ovim filmovima zapravo mogu pomoći deci da se pozabave smrću i razumeju je na načine koji bi im inače mogli biti veoma izazovni.

Rekla je: „Verujemo da su Diznijevi i Piksarovi filmovi popularni i dostupni deci i odraslima, tako da težak razgovor može da počne na manje opasan način ranije u životu.“ U „Dobrom dinosaurusu“, tatu malog Arla dramatično je odnela besna reka, dok je u “U potrazi za Nemom” majku naslovnog lika pojela barakuda.

U filmu “Zaleđeno kraljevstvo”, Elzini i Anini roditelji su izgubljeni na moru. Verovatno je najstrašnija smrt animiranog lika u “Bambiju”, kada pucnjava iz puške ubije majku malog jelena.

Profesorka Tenzek i koautor prof. Bonnie Nickels, gostujući predavač na Rochester Institute of Technologi u Njujorku, analizirali su 57 Disnei i Pikar filmova u kojima se dogodio 71 smrtni lik.

Studija objavljena u Omega-Journal of Death and Dying otkrila je da su se pojavile četiri teme, od kojih svaka može poslužiti kao platforma za odrasle da razgovaraju o pitanjima na kraju života sa decom.

Koristili su kategorije iz prethodnih istraživanja smrti u 10 Diznijevih i Piksarovih filmova koji su razlikovali status lika, kao što je antagonista ili protagonista, uzrok smrti i da li je predstavljen na filmu ili se podrazumevalo. Oni su takođe uključivali reakcije drugih likova i da li je smrt, u kontekstu zapleta, bila trajna ili reverzibilna, fantazijska pojava.

Sa tim šablonom i njihovom proširenom listom od 57 filmova, najnovija analiza objavljena u Omega-Journal of Death and Diing dala je četiri opšte prilike, ili teme, na kojima se može zasnivati diskusija o kraju života.

Profesorka Tenzek je objasnila: „Prvo, neki od prikaza smrti su nerealni, na primer kada se lik vraća u izmenjenom obliku. Ali ovo je prilika da dete bolje razume razliku između fikcije i stvarnog života.'

Ona kaže da bi upravljanje krajem života, ili emocionalni odgovor na smrt, moglo biti od pomoći za decu i odrasle.

Rekla je: „Kako likovi prikazuju svoje reakcije na umiranje može pomoći deci da razumeju prirodu izražavanja emocija.

Najmučnija Diznijeva smrt

Gubitak Bambijeve majke od puške u šumi jedna je od najčešće spominjanih Diznijevih tragedija. Istraživači su otkrili da je ovaj film posebno dobar u pokretanju misli i razgovora o tuzi i kraju života.
„Big Hero 6 (2014) i Inside Out (2015) posebno se bave emocionalnim odgovorima na smrt i umiranje koji nisu bili prisutni u ranijim filmovima.“

Filmovi mogu biti alat koji pomaže u objašnjenju teškog procesa završetka života i pomaže im da uspostave veze koje vode ka boljem razumevanju.

Ono što znamo iz bajki je da se uvek dobro završe... ali donose i mnogo tragedija, na primer, smrt. Dok odrasli mogu da dožive tugu na svoj način, deca se sa njom moraju susresti u nekoj fazi razvoja da bi se u budućnosti mogla nositi sa njom. Ovo je prva konfrontacija koja nam omogućava da razumemo mehanizme i prisetimo se prvih razgovora na ovu temu, kako prenosi Ofeminin.

„Nije nam namera da vodimo teške razgovore sa trogodišnjakom, ali dete kada odraste drugačije gleda na bajke“, uverava Keli Tenzek sa Univerziteta u Bafalu. „Verujemo da su Diznijevi i Piksarovi filmovi dovoljno popularni i pristupačni deci i odraslima da ih na osetljiviji način uključe u razgovore o teškim temama“, naglašava ona.

Bajka nije samo zabava. Sve što vam treba je pravi izbor. Prema istraživanjima, crtani filmovi mogu, na svoj način, da pomognu u borbi protiv anksioznosti kod deteta, kao i u borbi sa depresijom. Ovakve produkcije sadrže elemente koji smiruju decu, pomažu im da razumeju stvarnost i naviknu se na specifične emocije, a da pritom ne dožive traumu. Uglavnom, oni prenose vrednosti prikladne za dete, ali roditelji moraju da razlikuju koji od njih prenose odgovarajući sadržaj.

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO

Tata balerina i podrška ćerkici TikTok/withherownhands