Nedavno istarživanje potvrđuje da će geni koje osoba direktno nasleđuje najverovatnije doprineti njihovim dostignućima u obrazovanju. Ali roditeljski geni koji nisu direktno nasleđeni, a ipak su oblikovali nivo obrazovanja roditelja i kasnije uticali na stil života i porodično okruženje koje obezbeđuju svojoj deci, takođe su važni i mogu uticati na to koliko dobro osoba ide u školi i van nje.

Majke i očevi prenose polovinu svojih gena na svoju decu, i iako se druga polovina njihovih gena ne prenosi, oni nastavljaju da utiču na osobine roditelja i na kraju utiču na osobine svoje dece. Na primer, roditelji sa većom genetskom sklonošću učenju mogu imati veći interes za aktivnosti kao što je čitanje koje, zauzvrat, neguju učenje kod njihovog potomstva.

Ovaj koncept – kada geni roditelja utiču na ishode za svoje potomstvo tako što oblikuju okruženje koje im obezbeđuju – naziva se genetsko negovanje. Ona opisuje kako geni roditelja indirektno utiču na karakteristike njihove dece.

Za ovaj rad, istraživači su pregledali i analizirali 12 studija u nekoliko zemalja i koristili metod pod nazivom poligensko bodovanje da bi proučavali uticaj miliona genetskih varijanti na obrazovna postignuća kod skoro 40.000 parova roditelja i dece.

Istraživači su otkrili da je genetsko negovanje imalo upola manji uticaj na uspeh u obrazovanju nego genetsko nasleđe.

Efekti genetskog negovanja obuhvaćeni poligenskim rezultatima u studijama objašnjavaju najmanje 1,2 odsto varijanse u obrazovnim ishodima, dok direktni genetski efekti objašnjavaju najmanje 2,89 odsto varijanse u obrazovnim ishodima.

Dete, čitanje, učenje, disleksija
Shutterstock Devojčica uči sa tatom

Istraživači kažu da su nalazi potcenjeni s obzirom na to da poligeni rezultati obuhvataju samo delić naslednosti u obrazovnim ishodima; stvarni genetski efekti bi mogli biti višestruko veći, ali direktni genetski efekti bi verovatno i dalje bili otprilike dvostruko veći od efekata genetskog negovanja.

Vodeći istraživač dr Žan Baptist je istakao: „Otkrili smo da genetska nega ima značajan uticaj na obrazovna postignuća deteta. Efekti su se uglavnom svodili na obrazovanje njihovih roditelja i kako ono utiče na okruženje koje pružaju.Takođe smo otkrili da očevi i majke imaju slične genetske efekte negovanja, što sugeriše da su oba roditelja podjednako važna u oblikovanju i negovanju okruženja pogodnog za učenje mališana".

Mama, dete, domaći, škola
Shutterstock Mama i ćerka uče

Prema njegovim rečima ova studija ilustruje koliko je složen odnos između gena i životne sredine. Ona pruža snažne dokaze da je, kao i genetika, životna sredina zaista važna kada govorimo o obrazovanju.

„Ovde su dva aspekta komplementarna. Prvo, nešto od toga zavisi od genetske lutrije, tako da roditelji nemaju potpunu kontrolu i ne zavisi sve od onoga što rade. Međutim, čini se da su važni šta roditelji rade i njihovi izbori. Naši nalazi pokazuju da su socioekonomski status i obrazovanje roditelja verovatno ključni. Zaista je važno razumeti kako se obrazovna dostignuća (godine obrazovanja, najviši stepen) i postignuća (postignuti rezultati i ocene) prenose kroz porodice, i kako bi nam ovo znanje moglo pomoći da prekinemo cikluse nepovoljnosti kroz generacije.“

(Yumama)