Roditelji se često pitaju da li njihovo dete izgovara dovoljan broj reči za svoj uzrast. Na ovo, ali i druga pitanja o razvoju govora kod dece, odgovor nam je dala Nikoleta Stevović, diplomirani logoped i defektolog.

Dinamika pravilnog razvoja govora i jezika je individualna za svako dete. Dok se prve reči kod neke dece javljaju oko devetog meseca, kod druge se pojave tek oko 15. ili 16. meseca. Te individualne razlike mogu da se tolerišu samo u slučajevima kada je reč o detetu koje nije bilo opterećeno nekim od faktora rizika tokom trudnoće, porođaja, ili tokom prvih meseci života. Smatra se da je dete progovorilo kada prvi put svesno upotrebi reč koja ima značenje.

Faze razvoja govora

Da bi roditelj mogao pravovremeno da reaguje, mora da zna kako teku faze u razvoju govora, odnosno za koji se uzrast vezuju određeni elementi govora i jezika. To ne bi trebalo da bude problem, jer norme razvoja govora i jezika mogu da se nađu u mnogim, roditeljima dostupnim knjigama, ali i na Internetu.

Za razvoj govora i jezika postoji najoptimalniji period, a to je od rođenja do treće godine života.

Imajući u vidu porodičnu anamnezu logoped procenjuje da li je dovoljno da dâ savet roditeljima šta i kako da rade sa mališanom ili da dete uključi u logopedski tretman

Taj period se teško nadoknađuje, posebno ako logopedski tretman započne kada dete napuni tri ili više godina. Zato, čim roditelji posumnjaju da dete neadekvatno reaguje na zvuke iz okoline ili ne progovara posle prve godine, odnosno ako primete bilo kakve nepravilnosti u njegovom govoru (da govori drugačije od vršnjaka) - neophodno je da potraže pomoć stručnjaka za govor, logopeda. Imajući u vidu porodičnu anamnezu (nasleđe, riziko faktore, oboljenja), logoped procenjuje da li je dovoljno da dâ savet roditeljima šta i kako da rade sa mališanom, i zakaže kontrole za nekoliko meseci, ili da dete uključi u logopedski tretman.

Ne gubite vreme

U okviru primarne zdravstvene zaštite dece, roditeljima se retko daju smernice o razvoju sluha, govora i jezika, a još ređe se na vreme uočava zakašnjenje u govorno-jezičkom razvoju deteta. Zato se roditelji često susreću sa odgovorom da je sve u redu, pa i rečenicama: "Vaše dete će da progovori, samo treba vremena".

Međutim, ukoliko postoje bilo kakve naznake u kašnjenju govora, vreme koje je izgubljeno - nije lako nadoknadivo. Zbog toga, u slučaju da vam se bilo kada savet koji ste dobili od pedijatra ili nekog drugog stručnjaka učini spornim, ili osetite da ste dobili neadekvatne informacije - potražite pomoć na drugom mestu. Jer, vi najbolje poznajete svoje dete, i imate pravo na to.

Šta može da kaže jednoipogodišnjak?

Dete uzrasta od 18 meseci do druge godine može da izgovara kratke fraze i rečenice od dve-tri reči: "Daj sok", "Daj vodu", "Daj medu", "Tu... cipele", "Mama... cipele", "Ide park", "Hoće pije", "Jede jabuku"... Takođe, razume jednostavne naloge:

Dete sa tri godine govori potpunim rečenicama, a govor mu je razumljiv, priča o sebi i drugima, kao i događajima u toku dana, ima rečnik od 1.000 reči!

"Sedi na stolicu", "Donesi patike", "Idemo napolje"... Pored toga, dete pokazuje delove tela (oko, nos, uvo, usta, ruka, noga), imenuje obične predmete i traži ih (lopta, sat, lutka), upotrebljava imenice, glagole, zamenice. Zna da kaže kako se zove, voli da sluša priče i gleda slike, priča dok se igra. Upotrebljava oko 50 reči i više.

Ukoliko postoje odstupanja od navedenog, neophodno je javiti se logopedu, koji će da proceni da li se radi samo o kašnjenju ili usporenom razvoju govora i jezika, ili može da se dijagnostikuje neki od govorno-jezičkih poremećaja.

Kvalitetno vreme za bolje rezultate

Na razvoj govora kod deteta utiče vreme koje roditelji provedu sa njim u igri i čitanju knjiga namenjenih datom uzrastu. Veoma je važan razgovor, koji roditelji treba da podstiču, koristeći jednostavne reči i kraće rečenice - mirnim glasom, bez tepanja. Treba da uče dete onomatopeji i definisanju pojmova iz okruženja, sa što manje pasivnog sedenja pred televizorom, a o kompjuteru u uzrastu do tri godine da i ne govorimo.

Dakle, ako vam se učini da nešto nije u redu, bolje idite kod logopeda na pregled i po savet, makar vam on rekao da je strah bezrazložan.

Tekst priredila Željka Zebić