Ne moramo uopšte da pričamo niti da raspravljamo o tome što je za roditelja najteže. Gubitak deteta je nešto što roditelj nikad ne preboli. A ta mala stvorenja, čak i kada znaju da je njihovo vreme na zemlji bilo kratko, mogu da nas nauče toliko toga. Toliko da nas bude sramota što brinemo zbog bilo čega.
Jedan američki pedijatar dr Alaster Mekalpajn dao je nekima od svojih pacijenata u terminalnoj fazi bolesti jedan neobičan i težak zadatak. Ali, oni su to odradili kao veliki, a ono što su mu rekli može svima da posluži kao inspiracija.
"Deca mogu da budu tako mudra, znate", napisao je ovaj lekar na društvenoj mreži X. Usledio je niz životnih saveta koji će vas naterati da poželite da budete bolja osoba, bez obzira na to koliko godina imate.
Ali, prvo je dobro da saznate šta ovoj deci NIJE bilo važno. "NIKO nije rekao da bi voleo da je više gledao televiziju. NIKO nije rekao da je trebalo da provodi više vremena na Fejsbuku. NIKO nije rekao da je uživao u tuči s drugima. NIKO nije uživao u bolnici", napisao je Mekalpajn.
Mnoga deca su pričala o ljudima i životinjama kojima će nedostajati kad ih ne bude.
"Volim Rufusa", reklo je jedno dete o svom psu. "Njegov smešni lavež me zasmejava."
"Volim kad se Džini sklupča uz mene i prede", reklo je drugo dete, govoreći o maci.
Mnogi mališani su izrazili zabrinutost za svoje roditelje i hoće li njihovi roditelji biti dobro kad njih više ne bude.
"Nadam se da će mama biti dobro. Deluje mi tužno".
"Tata ne sme da brine. Uskoro će me opet videti".
"Bog će se brinuti za moje roditelje kad mene više ne bude".
Postoje neke stvari za koje se može reći da su ih volela baš sva deca, a to su sladoled i priče.
"SVI su voleli sladoled i svi su voleli knjige ili da im se pričaju priče, posebno da im pričaju roditelji", napisao je Mekalpajn.
Pored toga, velika većina je rekla da bi poželeli da su potrošili manje vremena i energije brinući se o tome šta drugi misle o njima. Takođe su mnogi shvatili da ljudi koji te tretiraju drugačije iz površnih razloga, poput kose ili ožiljka od operacije, nisu vredni pažnje niti brige.
"Mojim pravim prijateljima nije bilo važno što mi je opala sva kosa".
"Džejn nije ni primetila ožiljak nakon operacije".
Ono što je ovoj deci bilo važno je zabavljati se, biti ljubazan i zadržati smisao za humor. Ta deca su volela da plivaju i igraju se na plaži, a posebno su cenila druge koji su prema njima bili ljubazni.
"Sviđa mi se kad je ova ljubazna medicinska sestra ovde", rekao je jedan mali pacijent. "Nežna je. I manje boli."
"Moja baka je tako divna kad je sa mnom. Uvek se smejem uz nju".
"Džon mi je dao pola svog sendviča kad mi se nije sviđao moj. To je bilo lepo":
Svoj deci uvek su bile drage osobe koje su ih nasmejavale.
"Onaj mađioničar je bio tako blesav! Pale su mu pantalone i nisam mogao da prestanem da se smejem!"
"Moj tata pravi smešne face i ja to obožavam".
"Dečak u susednom krevetu je prdnuo! Hahaha!"
Ali, iznad svega i bez izuzetka ova su deca cenila svoje porodice i obožavala svoje omiljene igračke.
"SVI su cenili vreme provedeno sa svojom porodiocm", rekao je Mekalpajn, te dodao da im ništa nije bilo važnije.
"Mama i tata su najbolji!"
"Moja sestra me uvek snažno zagrli".
"Niko me ne voli kao mama".
Možemo puno da naučimo od te dece — i neverovatno je kako bi zapravo bilo vrlo lako i jednostavno ugraditi njihove lekcije u naše živote. Evo u kojih bismo sedam stvari mogli sažeti svu mudrost: Budite ljubazni. Čitajte više knjiga. Provedite vreme sa svojom porodicom. Zbijajte šale. Idite na plažu. Zagrlite svog psa. Recite toj posebnoj osobi da je volite. I, da, tu je i sladoled. Ali to ne moramo da naglašavamo. Nije tako teško, zar ne?
BONUS VIDEO:
(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
