NAOČARE, ALI NE BILO KAKVE I ŠTO VEĆI SPF: Dr Milićević savetuje kako da zaštitite dete od sunca

Lepo, sunčano vreme lako nas izmami napolje – posebno roditelje sa decom, koji jedva čekaju da mogu više vremena da provode u prirodi. Pred nama je i Prvi maj, dan koji će mnogi provesti negde napolju, u prirodi, mnogi i sa mališanima, zbog čega je važno da se svi, a posebno deca, zaštite od sunca.

Dr Milićević je istakao da ne bi trebalo da bude posledica ako dete izgori jednom-dvaput, ali da bi iz toga trebalo izvući pouku.

"Ako dete više puta izgori, ima mnogo veće šanse kasnije za promene tipa karcinoma. Drugo, nije samo koža u pitanju, tu su i oči. Kada su u pitanju deca, nama bude simpatično što dete žmirka od sunca, međutim, sunce može da ošteti oči, kod beba naravno ne možemo da nosimo naočare, ali starija deca mogu da nose naočare i treba da nose, ali ne bilo koje nego one koje sprečavaju UV zrake da dođu do našeg oka jer zaista može da nastane važno oštećenje oka".

Nekim mališanima, ali i odraslima, dešava se da počnu da kijaju kada izađu na sunce, a pedijatar otkriva koji je uzrok toga.

"Ima dece koja na suncu počnu da kijaju, dođe do oslobađanja histamina, jedne supstance koja se oslobađa u alergijskim reakcijama, tako da često imamo ljude koji kažu da kako izađu na sunce počnu da kijaju, deset puta. To je neka vrsta alergije na sunce".

Poznati pedijatar upozorio je i na još neke štetne posledice, poput sunčanice ili toplotnog udara.

"Sunce može da napravi problem, ako je dete duže na suncu, može i da dehidrira, a pogotovo ako se nalazi u nekoj zatvorenoj prostoriji, može da nastane toplotni udar. Na primer, u kolima, nažalost svake godine imamo prilike da vidimo kad je toplota, da roditelji iz nekog razloga ostave dete, može da nastane toplotni udar, koji je jako opasan. Takođe, da ne zaboravimo sunčanicu, dete mora obavezno da ima kapicu jer direktno dejstvo sunčevih zraka na glavu može da dovede do otoka, edema moždanih struktura i da nastane sunčanica koja je jako neprijatna i deluje dramatično".

Dr Milićević ističe da temperatura viša od 25 stepeni može da bude opasna, ali i da štetni efekti mogu da nastanu i kad je temperatura niža, ali dete dugo boravi na suncu.

"Decu treba držati u hladu, naročito u prvih 12 meseci ih ne treba izlagati direktnom suncu, eventualno ujutru ili pred kraj dana. I naravno, jako je važno da deca budu zaštićena, da imaju duge rukave, to deluje malo bezveze, ali vrlo lako izgore. Treba koristiti kreme, što veći zaštitni faktor, posebno kad se ide na more, na reku, na bazen jer je velika refleksija od površine vode ili od peska, tako da dete može čak i u hladu da izgori. Kažu, kako je izgoreo, bio je non-stop pod suncobranom? Ali okolo je pesak, tu je voda, ta refleksija dovede do toga".

Simptomi upozorenja

Dr Milićević je na kraju objasnio i koji simptomi mogu da ukažu na sunčanicu ili toplotni udar, kada je potrebno odmah reagovati.

"Ako je dete u licu crveno, jako rumeno, ako počne da povraća, ako je konfuzno, ima povišenu temperaturu, to bi moglo da znači da je dobilo sunčanicu ili toplotni udar ako je bilo u nekom zatvorenom prostoru. Razlika između sunčanice i toplotnog udara je u tome što sunčanica je direktno dejstvo sunca na glavicu, a toplotni udar može da bude i u zatvorenoj prostoriji, gde i nema sunca, ali je mnogo toplo i naš organizam ne može da se oslobodi temperature. Dakle, crveno lice, konfuznost, dete neće da jede, neraspoloženo je, plače, pospano je, ima nagon da povraća, onda moramo da pomislimo da je došlo do tog poremećaja termoregulacije. To može da napravi problem, ta deca konfuzno hodaju i uglavnom se to dobro završi, ali mora da se primeti na vreme".

BONUS VIDEO:

(Prva/Yumama/N. Z.)