Kad poželimo da se deca zdravo hrane, onda jednostavno zabranimo slatkiše, gazirana pića, grickalice... I to je to, rešili smo problem. U nekom idealnom svetu, da. U stvarnosti, međutim, to izgleda sasvim drugačije. Ako jednostavno sve zabranite, kad dete postane deo kolektiva, moraćete – sve ispočetka.
Želimo da naša deca dobiju najzdraviju moguću ishranu, posebno u svetu u kojem na svakom ćošku vreba hrana s praznim kalorijama, velikim količinama šećera ili aditiva koje ne volimo posebno. Ali isključivanje hrane može lako da se obije o glavu, pa nije neobično naći se u situaciji da šaljemo potpuno drugačiju poruku od one koju želimo.
"Zabranjeno voće" nikad nije dobra taktika. Kad nešto zabranimo na taj način, to može upravo tu hranu "staviti na pijedestal", ističe Nimali Fernando, pedijatrica i osnivačica Doctor Yum Projecta, neprofitne organizacije koja pomaže deci i porodicama da ostvare bolju ishranu. Ovakva taktika može učiniti tu hranu previše primamljivom, previše motivišućom, pa čak i opsesijom.
Zapravo, istraživanja su pokazala da su ograničenja i zabrane hrane ove vrste često dovela do višeg BMI-ja kod dece, pa čak i do poremećaja u ishrani.
Evo koja načela, nasuprot zabranama, predlaže Fernando.
1.Iskoristite kontrolu koju imate tokom vrlo ranih godina. Prolazimo kroz različite faze sa svojom decom. U dobi dojenčadi i male dece, "roditelji su čuvari izbora i tada imamo najveću kontrolu nad onim što naša deca jedu", kaže Fernando, a tada se "razvija sklonost prema nutritivno bogatijoj hrani - tada postavljamo zaštitne ograde".
Važno je podsticati dete da proba širok izbor zdrave hrane – i to mnogo puta pre nego što mu se svidi. Treba dete naučiti da prepoznaje voće i povrće i nuditi mu to svaki dan i objasniti da ta hrana pomaže telu da dobro funkcioniše.
2.Razgovarajte o razlici između hrane koju jedete stalno i hrane koja je namenjena posebnim okolnostima. Kasnije, kada dete postane deo kolektiva, važno je da razgovarate o raznim namirnicama koje se izvan kuće konzumiraju, ali ni tada ne treba postavljati uslove. Nije dobro reći, na primer, "Ako pojedeš brokoli, dobićeš keks!" Ovo je postupak koji često dovodi do tešenja hranom u kasnijem uzrastu.
3.Pronađite načine da razgovarate o različitim izborima koje donose druge porodice. Kad deca "izađu u svet", verovatno će češće postavljati pitanja i zapažati običaje drugih porodica. Možda je to zapažanje o slatkišima, možda o tome kako neka porodica ne jede meso. Kad razgovarate o tome, to svakako treba da bude na način da ne omalovažava tuđe izbore hrane ili ne stvara hijerarhiju koja će decu ostaviti u uverenju da druge porodice rade nešto pogrešno. Nije pitanje osude, nego je važno naglasiti zašto vaša porodica radi kako radi i koliko zdrava hrana čini dobro za vaše telo.
4. Neka vaša deca vide kako donosite dobre odluke koje želite da i oni donose. Budite primer dobrih odluka: posežite za vrstama hrane za koje se nadate da će ih dete odabrati, a hrana na porodičnom stolu neka pošalje poruku koju želite da dete čuje. Ovo je stvar ishrane, voća i povrća, ali i užitka zajedničkog jela i stvaranja uspomena koje povezuju hranu s porodicom.
5. Sačuvajte stroga pravila i zabrane za mesta gdje su vam stvarno potrebna. Postoje određene okolnosti u kojima je nužno apsolutno isključiti hranu - posebno kada dete ima alergije na hranu, pa određene namirnice predstavljaju opasnost. Nekad roditelji zaista treba da budu prisutni i angažuju se kad je u pitanju, na primer, rođendanska zabava. Nekad to mogu biti i verske preferencije. Ali, u oba slučaja krajnji cilj je odgajiti decu koja mogu samostalno da donose te odluke. Cilj je uvek pomoći deci da odrastu u osobe koje mogu – i žele – da donose dobre odluke i uživaju u zdravom odnosu s hranom.
BONUS VIDEO:
(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)