Stručnjaci upozoravaju da je sve više gojazne dece – svakodnevno sedenje pred ekranima uz stalne grickalice, slatkiše, definitivno nije dobra kombinacija. Neki roditelji iz neznanja daju mališanima da jedu "svašta", drugi se trude ali nisu sigurni kako da detetu postave zdrave granice kada je u pitanju ishrana.
Da bismo razrešili ove dileme, obratili smo se magistru nutricionizma Ani Jelekovac Jurkin.
Na početku, pitali smo je šta bi izdvojila kao jednu "najgoru" stvar koju roditelji ne treba da daju deci.
"To zapravo najviše zavisi od uzrasta deteta, ali rekla bih da ne postoji razlog da deca piju gazirane napitke, naročito one koji sadrže kofein ili energetska pića. Po mom mišljenju, tu treba povući crtu. Naravno, poželjno je da se izbegavaju slatkiši, brza hrana, sokovi i slično, ali moramo biti realni u takvim očekivanjima s obzirom na društvo u kojem živimo", kaže Jelekovac Jurkin za Yumamu.
Mnogi roditelji žele da nauče decu da se zdravo hrane, ali nisu sigurni kako, a evo šta je njen savet.
"Rekla bih da je najvažnije da to pokažu sopstvenim primerom, što je ujedno i najteža promena koju treba napraviti".
Čini se da je sve više roditelja koji deci do treće, četvrte godine ne daju da jedu slatkiše. Nutricionistkinju smo pitali da li je to dobra ideja ili može da ima kontraefekat.
"Prevelika zabrana i ograničavanje slatkiša dokazano može da dovedu do veće želje za slatkišima i stavljanje slatkiša na tron u odnosu na drugu hranu, tako da ovom temom zaista treba mudro upravljati ako želimo da odgajamo dete koje ima dobar odnos prema hrani, hranjenju i svom telu. Idealno bi bilo slatkiše i grickalice uvesti nakon što je dete prihvatilo i zavolelo celovitu hranu i izvorne ukuse raznolikih namirnica (povrća, voća, žitarica, mesa, ribe, jaja itd.) jer je visoko procesuirana hrana jednostavno napravljena tako da bude jako ukusna i privlačna. Idealno bi bilo uvesti slatkiše oko druge godine, ali svesna sam da je za mnoge od nas to teško izvodljivo. Nakon uvođenja slatkiša i grickalica, postoje razne metode kojima njihovo konzumiranje možemo držati u nekim poželjnim okvirima", pojašnjava ona.
Za kraj, nutricionistkinja nam je objasnila i u koje loše navike u ishrani deca, odnosno roditelji, često "upadnu".
"Rekla bih da je to nuđenje hrane za koju znamo da će dete pojesti, jer se tako obično ishrana deteta svede na samo par namirnica i obično su to visoko procesuirani proizvodi ili jednolične namirnice, što nikako ne ide u prilog stvaranju temelja za raznolike i kvalitetne navike u ishrani, ni unošenju svih potrebnih mikronutrijenata", kaže Jelekovac Jurkin, pa dodaje:
"Kao roditelj znam koliko upravljanje ishranom deteta može da bude izazovno i zahtevno, ali treba da se podsetimo na to da sada, u najranijim godinama stvaramo temelje za celoživotno zdravlje, ali i celoživotne navike u ishrani zbog čega je ključno redovno nuditi kvalitetne i raznolike obroke, u prijatnoj i podsticajnoj atmosferi i voditi se sopstvenim primerom, a ne voditi se isključivo detetovim zahtevima i preferencijama – naravno, i to ćemo uzeti u obzir. Kao roditelji neke stvari treba da prihvatimo kao deo detetove razvojne faze, ali i dalje nam ostaje jako puno toga što možemo i trebalo bi. Na sreću, danas postoji i jako puno stručnjaka koji vam na tom putu mogu pomoći", zaključila je nutricionistkinja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO: