NIŠTA NEĆE DA JEDE, NE ZNAM KAKO DA GA NATERAM: 10 najčešćih roditeljskih grešaka i kako ih izbeći kada dete nije ješno

Jedna od večitih roditeljskih muka je, kako naučiti dete na zdravu ishranu, da jede na vreme i u dovoljnoj količini. Najlogičnije, a to i nedavne studije pokazuju, da ponašanje odraslih - kako se nosimo sa ishranom našeg deteta i kako i sami jedemo - ima mnogo veze sa onim šta će i kako deca jesti.

Prva stvar koju možete učiniti da pomognete svojoj deci da jedu zdravo jeste da i sami se tako hranite i to pred njima. Odrasli koji uživaju u raznovrsnoj hrani u porodičnom okruženju imaju mnogo veće šanse da će imati decu sa zdravim stavom prema ishrani, nego odrasli koji stalno drže dijetu, prejedaju se, odbijaju povrće ili jednostavno ostavljaju decu da jedu sama, kaže Džejn Kauer, koja proučava izbirljivu decu, u Monell Chemical Senses Centru u Filadelfiji.

2. Primena prevelikog pritiska

Stručnjaci za roditeljsko ponašanje, najviše se protive svakoj vrsti prinude. „Deca postaju preopterećena“, kaže Ellin Sater, RD, dijetetičar i porodični terapeut iz Medisona. "Čak i ako deca jedu zdravu hranu, verovatno će je izbegavati kada im se pruži prilika." Plus, pritisak čini obroke, problemom kontrole. „Ne radi se više o hrani; radi se o potrebi deteta da bude samostalno“, kaže dr Karut.

Forsiranje može početi sa prvom kašikom kašica. Ako bebe to ne želi, roditelji ponekad pokušavaju da promene hranu. „Nove teksture neće biti odmah prihvaćene“, kaže Brajan Vartabedijan, pedijatrijski gastroenterolog iz Hjustona. „Ponudi tri-četiri kašike, pustite da izbaci na portiklicu, a kašiku odložite. Neke bebe bolje prihvataju, domaće sveže pripremljene kašice, koji omogućavaju veoma postepene promene teksture. Jednom kada deca mogu da se hrane, Satter zagovara strategiju podele odgovornosti - koju pozdravljaju mnogi dijetetičari i lekari. „Roditelji su odgovorni za ono što se sprema za jelo i način na koji se to daje“, objašnjava ona. "Deca su odgovorna za to koliko, pa čak i da li jedu."

3. Korišćenje mita

Nuđenje kolača deci koja ne jedu svoj brokoli, je zapravo samo još jedan oblik pritiska. To povećava napetost tokom obroka i neće im pomoći da pojedu brokoli. U stvari, može imati suprotan efekat, otkrio je dr Birč. Još jedan problem: kada je nagrada desert, ona šalje pogrešnu poruku o tome šta vredi jesti. Slatkiši postaju vredniji od mesa i povrća.

Kako da radost obroka ne postanu slatkiši? Izbegnite problem nudeći samo voće. Ili neka slatkiši budu procenjivanje (da li je vaše dete uložilo razuman napor da jede?), a ne rezultat strogog obračuna (pet zrna graška jednako je jednoj kockici čokolade). „Dete koje nije gladno ne bi trebalo ni da traži slatkiše“, kaže dr Vartabedijan.

4. Lako odustati od nove hrane

Previše roditelja drži se pohovanih pilećih fileta i pomfrita, jer ih deca jedu bez prigovora. „Da biste jeli raznovrsnu hranu, morate imati raznovrsnu ponudu“, kaže dr Skiner. Isplati se istrajati: dr Birč je pokazala da je potrebno 10 do 15 nuđenja da bi dete prihvatilo novu hranu. "Morate nastaviti da nudite hranu sa očekivanjem da će je dete pojesti, ne da neće da jede", kaže Satter. Tražite dokaze da se dete prilagođava nekoj hrani: gleda kako se jede, spušta je na tanjir, stavlja u usta i žvaće. (Da, neka je i ispljune u salvetu.) Pokušajte da ne budete i ne pokažete da ste frustrirani kada dete ne jede, kaže Sater, i nemojte da vidno kipite od zadovoljstva kada, konačno pojede prvi zalogaj.

5. Kuvanje po porudžbini

Lako je upasti u zamku da za svakog člana porodice pripremite nešto drugačije. Ali ovo ne poboljšava navike u ishrani i oduzima vam vreme i energiju. Umesto toga, ponudite ograničen izbor, u vezi sa onim što ostatak porodice jede. Ako imate sendviče, na primer, deca mogu da biraju između ćuretine i sira. (Prihvatanje određenih zahteva, poput uklanjanja kora, daje detetu određenu kontrolu.) Budite pažljivi sa planiranjem menija. „Za stolom uvek treba da bude bar jedna stvar koju dete zna i voli“, kaže Sater. Ako odluči da ništa ne jede, neka bude. Neće gladovati u satima pre sledećeg obroka. A ako malo ogladni, počeće da shvata posledice odbijanja obroka.

6. Posluživanje velikih porcija

Ponekad zaboravljamo da su deca mala i da su im zato potrebne dečije porcije, koje su jednake jednoj supenoj kašiki, po godini života, kaže Američko udruženje dijetetičara u Čikagu. Previše hrane zastrašuje i obeshrabruje dete – i razočarava za roditelja koji vidi pun tanjir čak i kada je dete sve probalo. Počnite sa malim i zapamtite da je jedno zrno pasulja bolje nego nijedno, a da uvek možete da ponuditi više.

7. Preterivanje sa sokovima i grickalicama

Neka deca po ceo prejedaju grickalicama,koje se zalivaju beskrajnim količinama sokova. Nijedna loša navika ne pomaže kada je u pitanju zdrava ishrana, jer se deca pune pogrešnim stvarima i onda nisu gladna za zdravijim opcijama kada je vreme da jedu prave obroke.

Nije potrebno potpuno ukidati grickalice i slatka pića, kaže dr Vartabedian. „Radije, roditelji bi trebalo da gledaju na grickalice kao na priliku da obezbede nutritivne alternative ili nove ukuse. Učinite užinu ritualom – ponudite nekoliko zdravih opcija grickalica kao što su orašasti plodovi, domaći keksići i kolači, u određeno doba dana.“ I ograničite sok na 200 ml dnevno, prema Američkoj akademiji za pedijatriju.

8. Pustite ih da se igraju sa hranom

Ukus je samo jedan od načina na koji mala deca uče o hrani. „ Samostalno hranjenje je multisenzorno iskustvo“, kaže dr Vartabedian. Dete kome nikada nije dozvoljeno da se igra sa hranom neće uživati u tome koliko i onaj koji poznaje zabavu prosipanja, brljanja, grickanja svega čega se dohvati iz tanjira. Što se tiče mališana, važnije je šta jedu od toga da li ga jedu viljuškom, tako da je dobro biti tolerantan prema neurednim obrocima.

9. Ignorisanje prirode

Neće svi naučiti da vole svaku hranu. Neki ljudi vole samo jače ukuse, posebno slatko, ljuto ili kiselo. Postoji i prirodni strah od novih stvari („neofobija“) koji je najjači tokom predškolskog uzrasta. „Roditelji to tumače kao izbirljivost, ali to je zapravo prilagodljivost i normalno je“, kaže dr Birč. Neofobija vezana za hranu je jača kod neke dece od druge, uglavnom zbog razlika u temperamentu.

Kada vaše dete odbija novu hranu, prihvatite tu odbojnost i nastavite da pokušavate. Ako mu se nakon ponovljenih nuđenja i probanja i dalje ne dopada, samo prihvatite to. Ali ako ste zabrinuti za njegovu ishranu, konsultujte stručnjake o ishrani da biste pronašli dobre zamene.

10. Previše brinete

Čak i deca koja izgledaju kao da žive od slatkiša, možda ne jedu tako loše kao što mame i tate misle. "Roditelji etiketiraju decu kao 'izbirljivi i neješnu' i to na kraju postaje samoispunjavajuća istina. Mnoga od ove dece su zapravo sasvim normalna", kaže dr Vartabedijan. I mnogi se poboljšavaju sa godinama. Zaista važan pokazatelj ozbiljnog problema je kriva rasta. „Ako dete raste normalnom brzinom, ono ispunjava svoje nutritivne potrebe“, kaže on. Mala deca, dodaje on, zadovoljavaju te potrebe tokom dužeg vremenskog perioda, a ne od obroka do obroka ili iz dana u dan. Za svaku sigurnost, možete dati multivitamine, ali zapamtite da je hranljive materije bolje unositi iz hrane. Još jedna korisna vežba je da zapišete sve što vaše dete jede - čak i jedan zalogaj - nedelju dana. Ako zabeležite bar jednu porciju iz svake grupe hrane, stanje ipak nije tako loše.

(Yumama)

BONUS VIDEO