Pečurke u ishrani dece

Iako se pečurke često svrstavaju među povrće, jer zaista poseduju neke osobine povrća - siromašne su kalorijama, bez holesterola su, masti i soli, one su u nutritivnom smislu posebna grupa. Rastu svuda u svetu, i vrlo su cenjena hrana u mnogim kulturama.

Hiljadama godina pečurke su uspešno korišćene u kineskoj medicini, u terapiji mnogih bolesti. Faraoni su ih smatrali poslasticom, Grci verovali da daju snagu ratnicima, Rimljani ih poštovali kao božji dar i servirali samo u svečanim prilikama. Danas uživamo u njima zbog njihovog ukusa i strukture.

Pečurke su jedinstvene što se tiče nekih esencijalnih minerala, kao što je selen, koji igra važnu ulogu u jačanju imunog sistema. Izvanredan su izvor kalijuma (ima ga više nego u istoj količini banane), gvožđa, cinka i bakra. Obiluju vitaminima B grupe, koji potpomažu oslobađanje energije iz proteina, masti i ugljenih hidrata. Sadrže značajne količine vitamina E, antioksidansa koji neutrališe slobodne radikale, i takođe ima značajnu ulogu u imunom odgovoru organizma. Jedini su biljni prirodni izvor vitamina D.

Pečurke imaju veliki sadržaj vlakana (8 do 10 odsto), koja su važna za pravilno funkcionisanje digestivnog  sistema. Kao i sva vlaknasta hrana, smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Takođe sadrže neke materije kojih nema u drugim namirnicama, ili ih ima u manjoj količini - kao što su glikogen, manitol, hitin i glukani.

Zaslužne za jačanje imuniteta

Pečurke povećavaju produkciju ćelija bele krvne loze, koje su odgovorne za odbranu organizma od infekcija.

Kada je imuni sistem izložen dejstvu patogena (virusa i bakterija), telo počinje da uvećava broj funkcionalnih ćelija imunog sistema. Pečurke potpomažu imune funkcije tako što povećavaju produkciju citokina - proteina sličnih hormonima, koji imaju značajnu ulogu u odbrani  organizma od bolesti.
PageBreak

Veliki broj vrsta

Glavna sezona pečuraka je kasno leto i jesen. Danas se uzgaja dosta vrsta: šampinjoni, bukovače, lisičarke, šitake. Ima zaista mnogo varijanti.

Šampinjoni

Najčešće se koriste u ishrani dece. Postoje beli i smeđi, koji imaju jači miris. Prijatnog su i blagog ukusa, koji se intenzivira kuvanjem. Često se pripremaju sa drugim povrćem, a u kombinaciji sa krompirom, ili punjene sirom -

Na raspolaganju su čitave godine, a u frižideru mogu da se čuvaju do pet dana u originalnom pakovanju, ili papirnoj kesi. U ishranu odojčadi se uvode posle navršenih šest meseci. U jednom obroku se može dati četiri do šest šampinjona, ili dve-tri kašike iseckanih.

Bukovače

Vrlo su ukusne, prijatnog mirisa. S obzirom da su bogate belančevinama, veoma su hranljive. Po hranljivosti su bliže zelenim mahunarkama nego mesu. Ove aromatične pečurke deluju antioksidantno i antialergijski.

Vrganji

Najpoznatije su šumske pečurke. Bogate su proteinima, nekim šećerima, mineralima i vitaminima, a koriste se za razna jela, priloge i salate. Sezona vrganja počinje krajem proleća i traje do kraja jeseni.

Šitake

U kineskoj i japanskoj medicini se nekoliko hiljada godina koriste u terapiji prehlade i gripa, a imunoglukan - izolovan iz njih, direktno utiče na stimulaciju imunog sistema.

Čuvanje i upotreba

Zbog visokog sadržaja vode, pečurke ne mogu dugo da stoje. U frižideru opstaju do pet dana. Za duže stajanje, treba ih blanširati i zamrznuti, ali za razliku od drugog povrća - pre ponovne upotrebe ih ne treba odmrzavati, već ih spremati zamrznute.

Pečurke se koriste sveže, sušene, konzervisane, marinirane. Dobro se kombinuju sa jelima od povrća, pastom i pirinčem, ali i sa mesnim jelima - dajući im specifičan ukus. Za to su zaslužna eterična ulja. Ona pečurkama daju svojstven ukus i miris, koje prilikom pripremanja treba sačuvati. Stoga začine treba koristiti umereno, da ne bi potisnuli njihov ukus.

Pečurke mogu da se koriste u toplim i hladnim jelima, jednostavno spremljene i servirane za ručak, večeru, ili užinu. Mogu da se dodaju čorbi, salati i sendvičima, ili da se koriste kao apetizer.

Prim. dr sci med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista