Postoji nešto magično kada slušam priče ljudi koji su detinjstvo proveli na selu kod rođaka. Bilo da je to letnji raspust, ili godine provedene "zbog zdravlja", pa sve do ljudi koji su rođeni i odrasli na selu. Svi se slažu u jednom: to je bio njihov najlepši period u životu.

Kada pričaju o danima provedenim na selu, oni pričaju o pravom, živom dodiru prirode, koja se ulije u malu dušu za čitav život. Zašto je to tako?

Ako darujete detetu igračku konja, vrlo brzo ćete primetiti kako dete u igri oponaša pravog konja, i kako vrlo brzo pronalazi neki novi rečnik kojim se obraća igrački. Tako je sa bilo kojom igračkom životinje, tako je i sa igračkama koje su simboli prirode. To je samo nagon da se priroda doživi u svom živom obliku, i ništa više.

Boravak na selu = avantura

Postavlja se pitanje koliko danas deca u gradovima imaju priliku da svakodnevno doživljavaju taj istinski dodir sa prirodom, sa biljkama ili životinjama, a da to nije ZOO vrt, parkić, ili neki domaći ljubimac.

Sve to što dete u

Dete na selu nauči šta i koliko priroda daje i koliko traži, ono nauči da se obraća prirodi kao svom drugaru u školi ili na ulici

gradu ima priliku da vidi ili dodirne, davno je izgubilo svoje prave prirodne osobine. Možemo reći da je taj dodir samo puko markiranje pravog života u prirodi. Nažalost, televizija ili kompjuter su pojačali veštački osećaj da dete ima dodira sa prirodom. Tek odlazak u selo, ili boravak u prirodi na duže vreme, deci daje osećaj prave avanture.

Istinski dodir s prirodom

Neretko, na putu do mora, neko u kolima u kojima je udobno smeštena porodica, uzvikne: "Jao, vidi krava!". I uvek, iznova, uzvici oduševljenja kada se prolazi kroz neko selo, ili preko neke planine. Svi uzvikuju: "Vidi, krava!", ili: "Vidi, ovca!", i svi se dive planini, šumama, kanjonima... svemu što čini pravu, nepotrošenu prirodu. Kao da je krava nešto što se viđa jednom u životu.

PageBreak

Osećaj pripadnost

Za početak, trebalo bi da decu što češće vodite na selo. Ako ga nemate - vi ga izmislite.

Nađite nekog ko još uvek ima nešto na selu i "prilepite mu se", barem zbog dece. Zašto da vaše dete bude zakinuto za onaj osećaj pripadnosti prirodi, za sve one priče o životinjama i šumama - gde drveće "zaista miriše", i pod čijim korenjem se možda stvarno kriju patuljci.

To neprocenjivo blago doživljaja koje ima veliki, pozitivan uticaj na razvoj deteta, ne bi nikako trebalo ukinuti deci.

Ljubav prema ekologiji

Znam da je zamena za sve to, nešto što se zove rekreativna nastava, boravak u prirodi, i slično. I da većina gradske dece jednom godišnje odlazi po sedam ili deset dana u uređene, specijalne "mini rezervate", u kojima uči o

U nekim zemljama se preko leta organizuju skautski kampovi, vožnja bicikla u čistoj prirodi, i niz aktivnosti koje ulaze u obavezan školski program

prirodi. To je lepo, ali to nije pravi doživljaj prirode.

Dete na selu živi život ljudi sa sela, ono ulazi u ritam seoskog života, a samim tim i u ritam prirode. Dete na selu nauči šta i koliko priroda daje i koliko traži, ono nauči da se obraća prirodi kao svom drugaru u školi ili na ulici. Tih nekoliko nedelja provedenih u zajednici sa čistom prirodom, ima uticaja na čitav život, jer se prenosi i na život u gradu.

Veoma je važno da se dete u svom odrastanju što češće susreće sa što čistijom prirodom, i da se iz tog susreta nešto prenese na neposredno okruženje (u stanu, zgradi, školi, itd.). U nekim zemljama su se dosetili, pa se preko leta organizuju skautski kampovi, vožnja bicikla u čistoj prirodi, i niz aktivnosti koje ulaze u obavezan školski program.

Najlepše uspomene

Bilo je slučajeva da se u okviru ekskurzije organizuju posete selima, gde deca imaju organizovan boravak, ali i rad na selu. Kažu da su to najpopularnije ekskurzije.

Turistički boravak gradske dece u prirodi ima efekat, ali on je kratkog daha. Bilo bi dobro da se deca uključuju u sam rad na selu, da u potpunosti osete dah žive, nepokvarene prirode. Verujem da bi im to ostalo u dužem sećanju nego samo puko razgledanje.
Vrlo rado ću u najlepša i najbogatija detinjstva da uvrstim ona u kojima je značajno mesto imao boravak leti kod bake i dede na selu.

Kao odrasli ljudi, takva deca imaju potpuno drukčiji odnos prema svom okruženju u gradu, mnogo su kreativniji i kod kuće i na poslu. Psiholozi bi, svakako, imali svoje tumačenje cele ove priče, a ekolozi znaju samo jedno: aktivirajte svoje sećanje na čistu prirodu, i poštujte je sa istim oduševljenjem kao dete kome dozvolite da prvi put pipne kravu, ili zasadi neku "jako važnu" biljku.

Tekst priredio Predrag Vuković Peđolino