- Roditelji često zapostavljaju važnost budnih prozora kod beba.
- Budni prozori predstavljaju vreme budnosti između dva spavanja i mogu značajno da olakšaju uspavljivanje bebe.
Mnogi roditelji se prilikom uspavljivanja beba oslanjaju na proverene metode – od nežnog ljuljuškanja do belog šuma i zamračene sobe. Ipak, kada beba teško zaspi ili se često budi, razlog ne mora uvek da bude sama rutina uspavljivanja, već ono što joj prethodi.
Savetnica za dečji san Hajdi Skuder ističe da se često zanemaruje jedan važan faktor: koliko je beba dugo bila budna pre nego što pokušate da je uspavate, odnosno koliki je bio takozvani budni prozori.
Ako beba nije bila budna dovoljno dugo, moguće je da još nije dovoljno pospana, pa će teže zaspati čak i uz umirujuću rutinu.
Zašto je važno koliko dugo je beba budna?
Skuder smatra da ključ mirnijeg sna nije nužno u strogom rasporedu, već u praćenju vremena koje beba provede budna između dva spavanja.
Ovaj period, poznat kao vreme budnosti ili budni prozor, može biti jedan od korisnih pokazatelja kada je pravi trenutak za uspavljivanje.
"Novorođenčad se lakše smiruje i zaspi ako roditelji prate preporučeno vreme budnosti između spavanja. Upravo to vreme može biti jedan od važnih faktora za bolji san", rekla je Skuder.
Prema njenim rečima, roditelji ne moraju odmah da uvode strogo definisan raspored, posebno tokom prvih meseci. Korisno je, međutim, da okvirno znaju koliko dugo beba određenog uzrasta može da bude budna.
"Ne morate da se držite strogog rasporeda, za to će biti vremena kasnije. Oko trećeg meseca života bebe obično mogu da budu budne oko sat i po između spavanja. Na to se može dodati još oko 15 minuta za svaki naredni mesec dok dete ne napuni godinu dana", pojasnila je.
Šta su budni prozori?
Budni prozori označavaju period koji beba može da provede budna između dva spavanja, a da se pritom ne premori.
Iako zvuči jednostavno, praćenje ovog perioda može roditeljima pomoći da lakše procene kada je pravi trenutak za uspavljivanje.
Ako pokušate da uspavate bebu prerano, moguće je da još nije dovoljno pospana i da će se opirati snu.
Sa druge strane, ako predugo čekate, beba može da postane preumorna, razdražljiva i da se teže umiri.
"Ako pokušate da uspavate bebu mnogo kasnije nego što je njeno uobičajeno vreme budnosti, mogli biste da primetite da ju je mnogo teže umiriti", rekla je Hajdi.
Ipak, ona naglašava da je tokom prvih meseci hranjenje važnije od pridržavanja bilo kakvog rasporeda spavanja.
Zato budne prozore ne treba posmatrati kao strogo pravilo koje se mora poštovati u minut, već kao smernicu koja roditeljima može pomoći da bolje razumeju potrebe svoje bebe.
Svaka beba je drugačija, a potreba za snom može da se menja iz dana u dan.
Koliko dugo beba može da bude budna?
Trajanje perioda budnosti razlikuje se od deteta do deteta, ali postoje okvirne smernice koje roditeljima mogu poslužiti kao orijentir:
- Novorođenčad od 0 do 3 meseca: oko 45 do 90 minuta
- Bebe od 3 do 6 meseci: oko sat i po do dva i po sata
- Bebe od 6 do 12 meseci: oko dva do četiri sata
- Deca od 1 do 2 godine: oko četiri do šest sati
Ove brojke ne treba shvatiti kao strogo pravilo.
Na potrebu za snom utiču uzrast, temperament, zdravstveno stanje, razvojna faza, dnevne aktivnosti i kvalitet prethodnog sna.
Zato je, pored praćenja vremena budnosti, važno obratiti pažnju i na znake pospanosti koje beba pokazuje.
Koje navike mogu da pomognu bebi da bolje spava?
Praćenje vremena budnosti može biti koristan alat, ali nije jedina stvar koja utiče na kvalitet dečjeg sna.
Ne postoji jedna metoda koja odgovara svakoj bebi. Dobre navike spavanja grade se postepeno i prilagođavaju potrebama deteta.
Uvedite rutinu pred spavanje
Dosledna večernja rutina može pomoći bebi da prepozna da se približava vreme za spavanje.
Ona može da uključuje:
- kupanje
- nežnu masažu
- čitanje priče
- pevanje uspavanke
- prigušivanje svetla
Ponavljanje istog ili sličnog redosleda aktivnosti svake večeri detetu daje osećaj sigurnosti i predvidljivosti.
Obratite pažnju na prostor u kojem beba spava
Važno je i okruženje u kojem dete spava. Mirna i zamračena prostorija prijatne temperature može pomoći da se beba lakše umiri.
Poslednjih godina sve češće se govori i o takozvanom ružičastom šumu, dubljoj varijanti belog šuma koja može podsećati na zvuk kiše ili otkucaje srca. Ipak, takvi zvuci nisu zamena za zdrave navike spavanja.
Ne očekujte da sve bebe spavaju isto
Svaka beba ima svoj obrazac spavanja, koji može značajno da se razlikuje od obrasca drugog deteta – ali i od očekivanja roditelja.
Zato nije realno očekivati da će sve bebe spavati jednako dugo ili se buditi i uspavljivati u isto vreme.
Roditeljima se često savetuje i da pokušaju da se odmaraju kada beba spava, naročito tokom perioda učestalih noćnih buđenja.
Takođe, nije potrebno održavati potpunu tišinu u domu dok beba spava. Kako raste, dete može da se navikne na uobičajene zvuke iz okruženja.
Najvažnije je upoznati ritam svoje bebe
Iako vreme budnosti može biti korisna smernica, ne treba da postane još jedna stvar zbog koje će roditelji osećati pritisak.
Posmatrajte bebu, pratite njene signale i postepeno upoznajte njen ritam.
Ako beba teško spava, često se budi ili vas bilo šta drugo brine u vezi sa njenim snom, najbolje je da se posavetujete sa pedijatrom. On može da proceni konkretnu situaciju i preporuči ono što odgovara baš vašem detetu.
U galeriji ispod pogledajte i savete ruskog pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: Index/Yumama