Kada razmišljamo o genetici, najčešće govorimo o tome koliko DNK dete nasleđuje od roditelja. Međutim, zanimljivo je i pitanje koliko genetskog materijala dele dete i njegova tetka, odnosno sestra jednog od roditelja. Iako veza nije tako direktna kao između roditelja i deteta, genetika pokazuje da tetka i sestričina ili sestrić u proseku dele oko 25 odsto DNK.
To ipak ne znači da će kod svake porodice procenat biti potpuno isti. Razlog se krije u načinu na koji se DNK prenosi sa jedne generacije na drugu, kroz svojevrsno genetsko „mešanje“ koje je delimično nasumično.
Kako roditelji prenose gene deci?
Da bismo razumeli vezu između tetke i deteta, prvo treba znati kako funkcioniše nasleđivanje. Svako dete dobija polovinu svoje DNK od majke i polovinu od oca. Za svaki gen dete dobija po jednu varijantu, odnosno alel, od svakog roditelja.
Roditelji, međutim, ne prosleđuju deci uvek iste delove svoje DNK. Tokom stvaranja jajnih ćelija i spermatozoida dolazi do kombinovanja i nasumičnog raspoređivanja genetskog materijala. Zato braća i sestre, iako imaju iste roditelje, nisu genetski potpuno identični.
U proseku, braća i sestre dele oko 50 odsto DNK, ali konkretan procenat može biti nešto viši ili niži. Sve zavisi od toga koje su delove genetskog materijala nasledili od majke i oca.
U galeriji ispod pogledajte neprimerene poruke koje je jedna mama primetila na dečijoj haljini
A koliko DNK dete deli sa tetkom?
Tetka je sestra jednog od roditelja. Ako govorimo o tetki sa očeve strane, dete polovinu DNK dobija od oca, a upravo je otac deo svoje DNK nasledio od zajedničkih roditelja sa svojom sestrom.
Zbog toga postoji genetska veza između tetke i njenog sestrića ili sestričine. U proseku dele oko 25 odsto DNK.
Ipak, to nije fiksan broj. Genetsko nasleđivanje je složen proces i svaki put se odvija kroz drugačiju kombinaciju. Otac je od svojih roditelja nasledio određene delove DNK, a zatim svojoj deci prosleđuje samo deo tog materijala. Zbog toga dete može naslediti neke gene koji su zajednički sa tetkom, dok druge neće.
Drugim rečima, činjenica da su tetka i njen brat ili sestra u proseku genetski povezani oko 50 odsto ne znači da će dete automatski dobiti tačno polovinu onoga što je njegov roditelj nasledio od svojih roditelja.
Zašto su neka deca veoma slična tetki?
Upravo zbog ovog nasumičnog kombinovanja gena, dete ponekad može veoma da liči na tetku – po boji očiju, obliku nosa, crtama lica, visini ili drugim osobinama.
To ne znači da je dete „nasledilo tetkin izgled“ direktno. Genetski materijal se prenosi kroz generacije, pa se određene varijante gena koje postoje u porodici mogu ponovo pojaviti kod deteta.
Zato se ponekad dogodi da dete fizički više podseća na tetku nego na roditelja. U tome nema ničeg neobičnog – osobine koje su postojale kod bake, deke, tetke ili drugih rođaka mogu se pojaviti kod narednih generacija.
U galeriji ispod pročitajte 10 najvažnijih saveta ruskih psihologa za vaspitanje!
Genetika je poput velikog porodičnog mozaika
Najlakše je zamisliti DNK kao ogroman mozaik. Roditelji imaju svoje kombinacije genetskih „delova“, a kada dobiju dete, ono ne dobija identičnu kopiju njihovog mozaika. Umesto toga, dobija novu kombinaciju delova od oba roditelja.
Zbog toga se članovi iste porodice mogu međusobno razlikovati, ali istovremeno imati određene zajedničke osobine.
Veza između tetke i sestrića ili sestričine upravo je posledica tog zajedničkog porekla. Oni dele deo DNK preko zajedničkih predaka – najčešće preko bake i deke sa te strane porodice.
Važno je, međutim, naglasiti da se procenat zajedničke DNK razlikuje od osobe do osobe. Prosečnih 25 odsto predstavlja očekivanu vrednost za odnos tetke i sestrića ili sestričine, a ne pravilo koje mora biti potpuno isto kod svakog pojedinca.
Zato genetika porodice ume da bude toliko zanimljiva: dete u sebi nosi kombinaciju osobina i genetskih varijanti koje potiču od više generacija predaka, pa se neke porodične karakteristike mogu pojaviti tamo gde ih najmanje očekujemo.
BONUS VIDEO: