Postoje dokazane prednosti za decu koja slušaju i pušta im se muzika, uključujući poboljšanja u matematici, čitanju i motoričkim veštinama. Studije su pokazale da klasična muzika smanjuje broj otkucaja srca i disanja novorođenčeta i smiruje njihov stres, a da slušanje valcera ili koncerta može pomoći u razvoju mozga, posebno kod prevremeno rođenih beba. Ali može li puštanje klasične muzike za bebe da ih učini pametnijima? To je prilično upitno.
Ideja da slušanje klasične muzike čini pametnijim bebe naziva se „Mocartov efekat“. Dolazi iz studije psihologa Frensisa Raušera iz 1993. godine, koji je otkrio da su studenti privremeno postizali bolje rezultate na testovima prostornog rezonovanja nakon što su slušali Mocartovu sonatu.
Mediji su požurili sa pričom, ali su pogrešno protumačili studiju da znači da klasična muzika čini decu inteligentnijom u celini, iako to nije ono što je otkriveno. Učenici su samo poboljšali prostorni učinak, a efekti su trajali kratko.
Ipak, muzika nije bez svojih zasluga. Može imati pozitivan uticaj na razvoj uma.
Prednosti muzike za bebe i decu
Iako nema dokaza da klasična muzika čini bebe pametnijima, slušanje i puštanje muzike ima nekoliko dokazanih prednosti za mentalni razvoj dece, uključujući:
- Stimulisanje mozga i formiranje novih veza između neurona
- Podršku razvoju govora i jezika
- Promovisanje matematičkih i čitalačkih veština
- Poboljšanje motoričkih sposobnosti
Koja je najbolja muzika za bebe?
Muzika ne mora da bude Mocartova, pa čak ni klasična, da bi obogaćivala. Slušanje muzike bilo koje vrste, bilo pop, folk, džez ili hip-hop, dobra je za decu.
Biti aktivan učesnik u stvaranju muzike je još bolje. Sa svojom bebom i malim detetom pevajte dečije pesmice i pesme sa pokretima. Uparivanje pesama sa pokretima pomaže u razvoju jezika.
Ohrabrite mališana da udara u bubanj ili po dirkama klavira uz bilo koju melodiju u kojoj uživate. Kada vaše dete bude dovoljno staro, upišite ga na časove muzike. Postoje dokazi da proučavanje i puštanje muzike više obogaćuje nego samo slušanje.
Da li se Mocartov efekat odnosi na bebe?
Mocartov efekat je ideja da ljudi doživljavaju privremeni porast inteligencije nakon slušanja klavirske sonate koju je napisao čuveni kompozitor. Zasnovan je na rezultatima studija na studentima, a ne na bebama.
Prvi put su ga 1993. objavili naučnici sa Kalifornijskog univerziteta u Irvajnu, a ista grupa je ponovila 1995. Istraživači su otkrili da studenti koji su slušali Mocartovu sonatu nekoliko minuta pre nego što su uradili test koji je merilo veštine prostornih odnosa uradili bolje od učenika koji su polagali test nakon što su slušali drugog muzičara ili uopšte nisu slušali muziku.
Efekat kod učenika je bio privremen (trajao je samo 15 minuta) i uvek je bio kontroverzan. Ipak, mediji i političari su skočili na Mocartov efekat, tvrdeći da slušanje muzike nudi brojne prednosti i može ublažiti fizičke i mentalne zdravstvene probleme.
Ideja da bi bebe bile pametnije ako bi slušale klasičnu muziku rodila se iz ovoga. Jedne godine, guverner Džordžije je naredio da se CD sa klasičnom muzikom – koji je sadržao sonatu i druga dela – da roditeljima svih novorođenčadi kada napuste bolnicu.
Uprkos popularnim osećanjima, dokazi da slušanje klasične muzike čini bilo koga pametnijim bili su u najboljem slučaju slabi. Sam vodeći istraživač u originalnoj studiji UC Irvine rekao je u članku u Forbsu da ideja da klasična muzika može da izleči zdravstvene probleme i učini bebe pametnijima nema „nikakve veze sa stvarnošću“.
Istraživači sa državnog univerziteta Appalachian nisu bili u mogućnosti da dupliraju originalne rezultate "Mocartovog efekta". Otkrili su da prisustvo ili odsustvo klasične muzike nije značajno uticalo na učinak učenika na testovima.
BONUS VIDEO