Stalno slušamo o tome koliko je važan rani razvoj deteta, odnosno period od rođenja do šest godine života. U ovom periodu malilšani se najbrže razvijaju i najviše uče, a šta je važno za rani razvoj i koji znaci treba da nam budu alarm, govorila je svetski priznati stručnjak za rani razvoj dece dr Nirvana Pištoljević.
Govoreći o ranom razvoju, u emisiji "Kako odrasti lako" na TV Prva, koju je vodila Jelena Đoković, a koja je realizovana od strane Fondacije "Novak Đoković", dr Pištoljević je najpre istakla štetnost ekrana.
"Kvalitet predškolskog obrazovanja mora da se podigne. To je obrazovni sistem, to nije čuvanje dece, 80 odsto roditelja misli da je to samo čuvanje dece, to je tako pogrešno. Vi svoje najvrednije ostavljate negde na osam, deset sati, to ne sme da bude samo čuvanje. To mora da bude kvalitetna stimulacija. A i kada su kod kuće, često ne dobiju to što im treba, drugari, igra, otvoren prostor, ne treba nam da bude ispred televizora. Veliki broj dece sam videla koji imaju zaostatak u govoru baš zbog toga, vrtići su bolji".
Ona je napomenula da razvoj mozga počinje još dok je beba u maminom stomaku, te je zato savetovala da se već od sedmog meseca trudnoće bebi čitaju knjige, peva, priča.
U vezi sa tim šta u trudnoći negativno utiče na razvoj bebe, stručnjakinja ističe:
"Mame treba da pokušaju da shvate da njihovo mentalno stanje ima efekat jer se luče hromoni na svaki stres, a to ima uticaj na bebu. Problem je teratogena, pušenje, molim vas, nemojte da pušite. Postoje načini kognitivno-bihejvioralni koji mogu da pomognu da prestanu da puše, a da to ne bude toliki stres. Zagađenje je veliki problem, korelacije su ogromne sa stvarima poput raka dojke, autizmom, neurorazvojnin poremećajima, ADHD-om, hiperaktivnošću. Tih neurorazvojnih poremećaja je sve više, a sredina nam je sve zagađenija. Znači, zagađenje, pušenje, alkohol, bisfenol A, ftalati, hemikalije koje su svuda oko nas, koje remete razvoj mozga, a najznačajniji je taj period kada mozak počne da se razvija".
Dr Pištoljević je otkrila i na šta roditelji treba da obrate pažnju, odnosno koji znaci ukazuju na neke probleme u razvoju.
"Ako nam dete ne brblja, mama, baba, dadada, treba da reagujemo do prve godine ako to ne čujemo. Ako sa dve godine dete nema reči koje su funkcionalne, da razumemo i znamo šta misli, pa makar to bilo mama, tata, čaj, flaša, daj. Ako toga nema, znači da ima neki problem sa govorom.
Takođe sa motorikom, ako vidimo da dete sa 18 meseci ne stoji stabilno, treba neki vid intervencije. Ako nam dete nema pažnju, ako ja pokažem na neku sliku, ako dete i ja zajedno ne gledamo taj predmet, sliku, pticu, slikovnicu, nije bitno, bitno je da se dete fokusira na predmet i vi možete da date ime tom predmetu, tako se uči vokabular. Ako nam to nedostaje, ako se ne razvija sa devet meseci, moramo da reagujemo. Ako nemamo imitaciju, ako ja uradim taši-taši i beba me ne imitira, ako izostaje to sa devet meseci ili godinu dana to imitiranje, moramo da reagujemo", poručila je ona.
BONUS VIDEO:
(Yumama/N. Z.)