Najčešće su u pravu oni koji tvrde da će beba imati plave oči. Većina dece prvi put na svet pogleda upravo nebeskoplavim očima, a individualnu boju poprime nešto kasnije. Oftalmolozi to tumače malom količinom pigmenta u dužici, a organizam ga postepeno proizvodi pod uticajem sunčeve svetlosti. Bez dovoljne količine ovog pigmenta oči izgledaju plavo-sive. To je karakteristično za većinu dece svetle kože.
Deca sa svetlim očima mogu da promene nijanse dužice nekoliko puta pre nego što se formira konačna boja. To se nekad dešava i kod dece koja su plavooka do kraja života. Ipak priroda nekad i deci svetle kože podari smeđe oči. Ali, čak i kod crnookih mališana prvobitna boja može značajno da posvetli.
Vreme stabilizacije
Vreme (uzrast) stabilizacije boje dužice kod dece je individualno. Kod nekih beba se stalna boja očiju formira već u uzrastu 2–3 meseca, a druge dobijaju trajnu nijansu tokom nekoliko godina, iznenađujući roditelje takvim promenama.
Ustaljeno je mišljenje da boja bebinih očiju direktno zavisi od dojenja, da će se konačno formirati tek kada mališan pređe na čvrstu hranu. Dečji lekari smatraju da je to jednostavno čista vremenska podudarnost.
Većina stručnjaka smatra da se pigmentacija dužice definitivno formira u uzrastu od tri godine i posle toga se više ne menja.
Genetika
- Mališan čiji roditelji imaju plave oči može imati svetlosmeđe ili oči "boje čaja".
- Ako jedan od roditelja ima svetlosmeđe oči, a drugi plave, onda oči deteta mogu imati bilo koju od boja.
- Dete čija oba roditelja imaju svetloplave oči neće imati oči tamnije od roditeljskih
- Ako su roditelji smeđooki, onda teorijski dete može imati oči bilo koje boje. Ali po pravilu njegove oči će biti u spektru od svetlosmeđih do tamnosmeđih.
- Zelena boja očiju je relativno retka. Ona predstavlja poludominantu i njeno ponašanje je najmanje predvidljivo. U kombinaciji sa svetlim očima ona ponekad može rezultirati tamnim očima kod mališana.
- Još ređe se rađaju deca sa očima različite boje. Različita boja dužice levog i desnog oka se sreće kad se sudare dve jednako jake dominanta roditelja.
Svetle oči osetljivije su na svetlost
Dužica (iris) po svom obliku predstavlja pljosnati prsten sa otvorom u centru - zenicom. Boja dužice oko zenice zavisi od pigmenta melanina i prirode odražavanja svetlosti. Količina pigmenta određuje zasićenost boje oka - što je više melanina oči su tamnije. Količina melanina određuje individualnu osetljivost oka na svetlo. Zahvaljujući zaštitnom pigmentu svetlost dopire u unutrašnjost očne jabučice samo kroz zenicu.
Povod za sporove
Teorija o tome da se boja dužice nasleđuje prvi put se pojavila krajem 19. veka. Od tada je boja očiju postala jedan od najuobičajenijih metoda određivanja očinstva. Ali, u ovom osetljivom pitanju ne važe zakoni aritmetike. Moramo se, u najmanju ruku, setiti časova genetike iz osnovne škole ili se osloniti na mišljenje stručnjaka. Savremeni genetičari skloni su da boju očiju ne smatraju najpouzdanijim dokazom očinstva.
Prema rezultatima naučnih ispitivanja rožnjača plavookih ljudi je dva puta osetljivija od rožnjače smeđookih i čak četiri puta od rožnjače ljudi sa crnim očima.
Plava, siva i svetlozelena boja očiju češće se sreću kod stanovnika severnih krajeva, smeđa u regionima sa umerenom klimom, a crna kod stanovništva oko Ekvatora. Ali i ovde je mudra priroda napravila izuzetke: Eskimi, na primer, imaju tamne oči, zato što tako lakše primaju jarke odbleske na ledenoj i snežnoj površini. Nekad u prirodi dođe i do "kvara" – dešava se da dužica uopšte nema materiju koja daje boju. U takvim slučajevima dužica je crvena (kod albina), oči nisu zaštićene od svetla i zato svetlost toliko smeta albino ljudima.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO