- Najpre se proverava svest bebe maženjem po licu i dozivanjem po imenu.
- Ukoliko nema reakcije na to, onda se prelazi na procenu disanja.
Beba stara nekoliko meseci preminula je 15. decembra u beogradskom naselju Mirijevo. Hitna pomoć je izašla na teren ali su našalost samo mogli da konstatuju smrt, nakon čega je naložena obdukcija kako bi se utvrdio uzrok smrti. Prema pisanju nekih medija, beba je spavala sa roditeljima u krevetu, a kada su se probudili, videli su da dete ne diše.
Ovakav događaj je noćna mora svakog roditelja, a dr Ivana Stefanović iz Zavoda za urgentnu medicinu je u emisiji "Jutro" na TV Prva objasnila kako roditelji treba da reaguju u takvim situacijama.
Najpre je ispričala kako najbolje proveriti da li beba diše.
"Da li dete diše vidite kako se odiše grudni koš odnosno abdomen, stomak, ali kada treba to da proverite, pre toga proverite svest deteta. Kod beba do godinu dana se to proverava tako što ćete maziti dete po licu, dozivati ga imenom jer to je najjači stimulans, i videćete da li će na to da reaguje. Ako ne reaguje na to, onda prelazite na procenu disanja. Prvo ćete otvoriti usta i videti da li se nešto nalazi u disajnom putu, u ustima. Nemojte naslepo gurati prste misleći da je nešto možda zapalo, vadite samo ono što vidite, to je izuzetno važno jer je kod dece disajni put lepkast i sve što biste eventualno pomerili može da napravi potpunu opstrukciju. Naravno, izvući sve iz nosa što ima. Kod beba do godinu dana je otvoren disajni put kada su u neutralnom položaju, a imaju izraženu okcipitalnu, potiljačnu kost i onda morate nešto staviti pod ramena da bi bili u jednoj ravni i da biste mogli slušati disanje", rekla je dr Stefanović, pa nastavila:
"Procena disanja se radi kao i uvek, metodom gledam, slušam, osećam - znači, gledate da li se odiše grudni koš, slušate disajne zvuke i osećate dah na obrazu. Ukoliko toga nema, prvo što treba da uradite je da date detetu pet vaših udaha, to je za njih izuzetno važno. Kod dece je najčešći uzrok srčanog zastoja neki problem sa disanjem i sa respiracijama. Znači, prvo pet inicijalnih respiracija, gledajte da vam tu bude telefon, da zovete pomoć, ali najgora situacija je kada ste sami - ne idete nigde, zovete hitnu pomoć. Nakon tih pet inicijalnih udaha, stiskaćete grudnu kost. Možete to raditi sa dva prsta malo ispod linije bradavica, u odnosu 15 prema dva, znači 15 pritisaka grudne kosti, dva udaha".
Doktorka je apelovala na roditelje da ne gube vreme opipavanjem pulsa na vratu bebe jer se kod dece puls tu ne oseća, a osim toga, čak i kada je kod beba puls 50, započinje se reanimacija.
"To je gubljenje vremena, dovoljno je da ste proverili svest, da ste proverili da li beba diše. Ako ne diše ili diše jako malo, jedan udah u tih deset sekundi koliko se proverava, krenite sa ovom procedurom i zovite hitnu pomoć. Ono što je važno, niste sami, na centrali 194 se nalazi lekar pedijatar koji će vas sve vreme voditi šta da radite, ali mislim da svi treba da znaju osnovne mere reanimacije, takve stvari se nepredvidivo dešavaju".
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i savete ruske doktorke o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
