Do 9. meseca, većina beba razvije finu motoriku. To su mali, precizni pokreti, koji su potrebni detetu da uzima prstićima hranu iili neke druge stvari. Primetićete to po tome što dete može samo da drži nešto kažiprstom i palcem. Ovo je takozvani pincetni hvat.
Kada počnete da učite dete da jede prstićima, ujedno ga učite i samostalnosti i zdravim životnim navikama. Dete ovako dobija kontrolu nad onim šta jede, ali i koliko.
Šta bi beba trebalo da jede?
Možete detetu davati i ono što sebi pripremate. Recimo, ako pravite tikvice, samo ih malo duže obrađujte da budu mekane. Potom, hranu iseckajte na sitne komadiće. Tako možete davati i bananu, dobro skuvanu pastu, usitnjenu piletinu i slično.
Pre nego što detetu date da jede komadiće, postavite sebi nekoliko pitanja:
- Da li se topi u ustima?
- Da li je dovoljno kuvano?
- Da li je meko?
- Da li je dovoljno usitnjeno?
Možda će dete odbijati da jede samo, ali nemojte odustajati. Nudite mu češće, pa će polako prihvatiti drugačije teksture hrane. Neka deca, na primer, prosto ne vole teksturu mesa. Zato biste mogli da počnete sa dobro kuvanim mesom, poput ćuretine.
Nemojte terati i forsirati dete, ali mu nudite često. Imajte na umu da je potrebno 10 i više puta da dete prihvati nov ukus.
Koju hranu treba da izbegavate u komadićima?
Postoje neke namirnice koje mogu dovesti do gušenja i ozbiljno ugroziti detetov žuvot. To su:
- Tvrdo voće i sirovi komadi povrća
- Grožđe, borovnice, čeri paradajz
- Orašasti plodovi, semenke
- Puteri od orašastih plodova
- Cele kobasice i viršle
- Slatkiši i bombone
- Kokice, grickalice
Nemojte detetu još davati slatkiše, čak i ako mu se ukus sviđa. Detetu je potrebna zdrava hrana bogata nutrijentima, a ne prazne kalorije i loše masti koje se nalaze u slatkišima i grickalicama.
izvor: yumama