Kada bebu treba hitno odneti lekaru

Beba ne ume da kaže, niti da pokaže šta oseća, a simptomi nisu tako jasni kao kod starije dece i odraslih, pa ni stručnjaku nije uvek lako da proceni situaciju, a kamoli laiku. Osim toga, pogoršanje može da nastupi znatno brže nego kod starijih, pa stoga treba na vreme potražiti pomoć lekara.

Dakle, najvažnije je proceniti opšte stanje deteta. Da li je poremećeno ili nije? Prvi simptomi mogu da budu neupadljivi, ali osoba koja brine o bebi, morala bi da ih uoči. «Bebi nije dobro», najčešći je opis, koji podrazumeva promenu ponašanja - u smislu poremećaja sna, razdražljivosti, pojačane pospanosti, praćenih odbijanjem ili slabijim uzimanjem hrane.

Obratite pažnju na izgled kože, način disanja, izmerite telesnu temperaturu, pratite koliko beba mokri. Modrilo kože (cijanoza) je najčešće znak nedovoljne snabdevenosti kiseonikom, a prvo se javlja oko usana, uz napomenu da modri i hladni okrajci ekstremiteta mogu da budu i znak rashlađenosti. Kod deteta kome nije dobro, koža je obično bleda i orošena hladnim znojem, a ekstremiteti hladni. Telesna temperatura je nestabilna (povišena ili snižena, ili naizmenično i jedno i drugo). Disanje može da bude ubrzano, ali i nepravilno, sa prekidima. Kada beba odbija hranu i tečnost, može da dospe u stanje dehidracije, u kome slabo ili uopšte ne mokri. U svakom slučaju, bebu koja ne mokri ceo dan - treba odmah odneti lekaru. Obratite pažnju i na izgled stolice. Neke bebe drhte i imaju vriskav plač. Poremećaj svesti, promena mišićnog tonusa (mlitavost, ukrućenost, zabacivanje glave unazad) ili trzaji celog ili dela tela, ukazuju na neurološki problem. Ako se pojavi bilo koji od navedenih simptoma, neophodno je da bebu što pre odnesete lekaru, jer je ona ozbiljno bolesna.

*Povišena temperatura

Da li je svaka povišena temperatura znak za uzbunu? Odbrambene snage deluju efikasnije ako je temperatura viša od normalne, zbog toga je organizam i podiže. Temperatura do 38 stepeni (merena pod pazuhom) ili do 38,5 stepeni (merena rektalno) - ne ugrožava bebu i ne treba je po svaku cenu obarati.

Šta uraditi ako je temperatura viša?

Ako se izmeri veća temperatura, prvo bebu napojite, okupajte u mlakoj vodi i dajte joj antipiretik Paracetamol u vidu sirupa ili čepića, a zatim potražite pomoć lekara.

*Fras kao preosetljivost

Neka deca su preosetljiva na povišenu temperaturu, ma šta da je njen uzrok. Čak i kada se radi o bezazlenijim infekcijama, kod njih nagli skok temperature do te mere nadražuje nervni sistem da nastaje stanje poznato pod imenom fras (febrilne konvulzije). Dete iznenada gubi svest, ukoči se, zavrati pogled i nakon toga počinje da se trza celim telom, ili samo jednim delom (na primer, rukom ili nogom). Pritom može da ima penu na ustima, da se ugrize za jezik i umokri se, pa i ukaki. Iako u većini slučaja život nije ugrožen, ovo stanje izgleda toliko dramatično, da niko i ne okleva da potraži pomoć lekara. Inače, napad obično prođe pre nego što prva pomoć stigne.

Šta uraditi dotle?

Najpre pljusnuti dete hladnom vodom, kako bi se rashladilo. U slučaju da napad potraje duže od nekoliko minuta - javiće se cijanoza, ali do smrtnog ishoda praktično nikad ne dolazi. Dobro je imati mikroklizmu Diazepama, koju u slučaju napada treba uštrcati detetu rektalno, a kod dece koja su imala više napada - ovaj lek se aplikuje pri svakoj temperaturi višoj od 38,5 stepeni, ne čekajući da nastupi fras. Čak i ako febrilne konvulzije same prestanu, neophodno je dete što pre odneti lekaru. Fras se ne javlja pre šestog meseca života, a redak je u prvoj godini. Ako se konvulzije jave u prvoj polovini prve godine života, neodložan je prijem u bolnicu, kako bi se isključio meningitis (upala moždanih opni).

Konvulzije i bez temperature

Konvulzije mogu da se jave i bez povišene temperature, kada nesumnjivo ukazuju na ozbiljnije oboljenje. Kod novorođenčadi one nisu tipične. Često su to pokreti mljackanja, pućenja usta, zatim pokreti slični plivanju ili vožnji bicikla. Oni ne mogu da se prekinu nikakvim manipulacijama, osim lekovima, ili prestaju spontano. Mogu da prođu nezapaženo, jer su diskretni, ali uvek ukazuju na ozbiljan problem i zahtevaju hitnu lekarsku intervenciju.      

* Škripanje ili stridor

Inače, povišenu temperaturu obično prate i drugi znaci bolesti. Na primer, kod respiratornih infekcija, beba ima zapušen nos, kašlje i/ili otežano diše. Međutim, ukoliko se čuje škripanje (stridor) pri udisanju vazduha, ili se dete guši, uz pojavu cijanoze kože, hitno ga odnesite u dežurnu ustanovu.

* Nagli napad kašlja

Nagli napad kašlja i/ili gušenja može da bude posledica zagrcnjavanja povraćenom hranom, ili udisanja stranog tela, koje je starije odojče stavilo u usta. Zbog toga uvek treba pregledati okolinu, i kod svake sumnje na ovu situaciju, najpre pokušati da se strano telo izvadi ili «istrese» - tako što se beba okrene na bok, glavom na dole i energično udara po leđima. Ukoliko to ne uspe, dete hitno odneti kod otorinolaringologa.

* Upala uva

Beba koja intenzivno vrišti i hvata se za uši, a pritom je već nekoliko dana slinava, verovatno ima upalu uva. Iako je intenzivan bol budi - najčešće usred noći, ovo stanje nije toliko alarmantno da biste morali istog momenta da idete kod lekara. Očistite bebi nos fiziološkim rastvorom uz pomoć usnog aspiratrora ili pumpice, i dajte Paracetamol, jer on ima osobinu da umanji bol, pa se ujutru javite lekaru.

* Bolovi u trbuhu

Ako beba vrišti i grči nožice prema trbuhu, a pritom je dobro, verovatno se radi o grčevima usled nagomilavanja progutanog vazduha u crevima. To će da prođe najdalje za dva sata, samo od sebe, a uz primenu Simetikon kapi i brže, bez ikakvih posledica.

Međutim, ako je dete sa bolovima u trbuhu bledo, nema stolicu, odbija hranu, a naročito ako pritom počne da povraća, odmah ga nosite lekaru. Možda je u pitanju hirurški problem. Svaka prepreka u crevima dovodi do nagomilavanja sadržaja ispred nje, uz grčevite napore crevnog zida da ga progura, što se ispoljava intenzivnim bolovima u trbuhu, u trajanju od tri do pet minuta, kao i isprekidanim pauzama od 15-30 minuta - u toku kojih dete, iscrpljeno plačem, obično zaspi. Nakon toga se javlja povraćanje, a proliv samo kod deset odsto bolesnika. Stolica, u slučaju crevne invaginacije (uvlačenja jednog dela creva u drugi), sadrži krv i izgleda poput želea od ribizle. Bebe retko imaju zapaljenje slepog creva, već se obično radi o takozvanim crevnim okluzijama (preprekama u prolaznosti crevnog lumena). Ponekad će hirurg uspeti da uz pomoć barijumske klizme oslobodi uklješteno crevo. U protivnom, neophodna je operacija - koja, ako se blagovremeno uradi, dovodi do potpunog izlečenja.

Ukoliko se pojavi proliv, najverovatnije je u pitanju crevna infekcija, koja ne predstavlja hitnu indikaciju za posetu lekaru.

* Sindrom "akutnog skrotuma"

Skrotum (mošnice) naglo postaje crven, otečen, napet i bolan. Najčešći uzrok je torzija (uvrtanje) testisa oko svoje uzdužne osovine, u osnovi koje uvek postoji urođena anomalija u građi testisa i njegovih ovojaka, koja «omogućava» njegovu abnormalnu pokretljivost. Početak je nagao, sa žestokim bolovima u skrotumu ili preponi, koji zrače ka skrotumu. Sledi muka, povraćanje i kolaps. Terapija je hirurška i mora da se izvede u prvih šest sati od početka simptoma, kako bi se testis spasao.

* Uklještena preponska kila

Preponska kila je česta kod beba, posebno prevremeno rođenih, a manifestuje se kao ovalna tumorozna formacija u preponi. Ukoliko se uklješti, postaje napeta i bolna. Dete vriskavo plače. Slede simptomi niske crevne opstrukcije: napetost trbuha, povraćanje i zatvor. Kod devojčica, uklještena preponska kila može da sadrži jajnik. Kod dečaka može da se pokuša sa ručnim vraćanjem («reponiranjem») kilnog sadržaja, a ako ne uspe, odmah se operiše. Kod devojčica je repozicija kontraindikovana zbog rizika od oštećenja jajnika, pa se kila odmah operiše. Uostalom, mnogo je bolje da se preponska kila operiše čim se dijagnostikuje, ne čekajući da se uklješti, jer ne može da se povuče spontano.

* Beba povraća u mlazu

Jedno povraćanje obično ne može toliko da poremeti opšte stanje deteta da bi zahtevalo hitnu medicinsku pomoć. Ali, ako se ponavlja više puta u toku dana, treba najpre obustaviti unos hrane na usta, najmanje u trajanju od jednog sata. Ako za to vreme dete nije povraćalo, treba pokušati sa pojenjem čajem, uz pomoć kašičice, po principu «često po malo». Ukoliko dete uredno mokri, nema mesta panici, jer nije teže dehidrirano. Ne treba davati hranu dok se stomačić ne smiri, jer ona može samo da razdraži oboleli želudac. Ukoliko dete nastavi da povraća i ne može da zadrži ni gutljaj tečnosti, mora da ga pregleda lekar.

Povraćanje krvavog sadržaja

Povraćanje krvavog sadržaja zna jako da uplaši roditelje. Ako je beba na prirodnoj ishrani, prvo treba isključiti ragade (bolne naprsline) na bradavicama majčinih dojki, jer u tom slučaju povraćeni sadržaj sadrži progutanu majčinu krv, a beba nije bolesna. Podoj može slobodno da se nastavi ako majka može da izdrži. U svakom drugom slučaju, krv je bebina, i treba odmah da je pregleda lekar.

*Hemoragijska bolest novorođenčeta (HBN)

Prouzrokovana je nedostatkom vitamina K, usled čega nastaju spontana krvavljenja različite lokalizacije i opsega. Najčešće manifestacije HBN-a su povraćanje krvavog sadržaja i krvava stolica, a nešto ređe: krvavljenje iz nosa, pupčane rane, uboda od igle, krvavljenja u koži (tačkasta ili u vidu podliva), krv u mokraći, kefalhematomi (izlivi krvi između pokosnice i kosti lobanje) i moždana krvavljenja, koja su najopasnija. Ipak, krvavljenja kod HBN-a su najčešće manjeg opsega, pri čemu dete izgleda zdravo. Hemoragijska bolest novorođenčeta može da se javi u tri oblika: rani, klasični i kasni. Prva dva se ispoljavaju još u porodilištu, pa dete na licu mesta dobija potrebnu terapiju, a kasni oblik nastupa po otpustu kući i uvek predstavlja ozbiljan problem. Na sreću, veoma je redak, ali mora da se ispita i leči u bolnici što pre!

* Crveni trag na bebinoj peleni

Ne mora da znači krvavljenje. Kod beba oba pola, mokraća može da bude obojena crvenkasto, kao posledica nakupljanja uratnih soli. To nije patološka pojava i ne smeta detetu, a spontano prolazi. Kod neke ženske novorođenčadi, crveni trag na peleni može da potiče od nakupljanja sukrvičasto-sluzavog sekreta u vagini, koji predstavlja jednu od reakcija na trudnoću, a bezazlena je i prolazna pojava.

* Povrede, trovanja...

Starije odojče je radoznalo i mora da bude pod stalnim nadzorom, jer je konstantno u opasnosti da se povredi, otruje, uguši i slično. Zato ne sme da se ostavlja samo, van ograđenog prostora. I pored najbrižnijih roditelja i drugih osoba koje o njemu brinu, retko koje dete dočeka prvi rođendan a da se nije makar jednom povredilo.

Kada treba potražiti pomoć lekara?

Kod bilo kakvih težih povreda, odmah zovite hitnu pomoć, a dok ona ne stigne, bebi morate da pružite prvu pomoć na licu mesta. U slučaju gubitka svesti, bebu položite na ravnu tvrdu podlogu (najbolje na sto), proverite da li diše i da li ima puls. Ukoliko nema - odmah započnite kardio-pulmonalnu reanimaciju, odnosno oživljavanje. Ako postoji značajnije spoljašnje krvavljenje, ranu isperite mlakom vodom, pritisnite je jako preko sterilne gaze ili čiste krpe, da biste zaustavili krvavljenje, utoplite dete i zovite hitnu pomoć. Nemojte sami da stavljate poveske na ekstremitete. Kod sumnje na prelom kosti ili iščašenje zgloba, ne pomerajte povređeni deo tela dok ne stigne pomoć.

* Prelom kosti

Svaka pojava otoka i većeg modrila na mestu udarca je sumnjiva na prelom kosti, naročito ako dete u tom delu ima bolnu osetljivost ili smanjen obim pokreta. Da bi slomljena kost pravilno zarasla, važno je da se što ranije imobiliše, što znači da treba napraviti rendgenski snimak odmah posle povrede.

* Opekotine i oparotine

Kod otvorenih povreda, praćenih krvavljenjem, osim u slučaju površnih ogrebotina, treba se što pre javiti dečjem hirurgu. Ovo naročito važi za opekotine i oparotine. Odmah skinite odeću sa opečenog mesta, ohladite ga pod mlazom hladne vode (ne koristite led da ne biste dodatno oštetili tkivo), pokrijte sterilnom gazom i hitno potražite lekarsku pomoć.

*Trovanja

Sve što nije hrana, potencijalni je otrov. Ako je odojče progutalo bilo šta što je otrovno, ili samo postoji sumnja na to - nemojte ništa da preduzimate sami, već hitno potražite lekarsku pomoć. Uvek ponesite otrovnu supstancu ili njenu ambalažu, kako biste lekaru olakšali postavljanje dijagnoze i pružanje pomoći.

*Kardio-pulmonalna reanimacija

Šta učiniti sa detetom koje ima zastoj srca ili ne diše? Ako beba ne diše, potrebno je prvo proveriti da li joj radi srce - opipavanjem pulsa na vratu, ili slušanjem srčanih tonova prislanjanjem uva na grudni koš. Ukoliko srce kuca, treba primeniti samo veštačko disanje, nakon obezbeđivanja prohodnosti disajnih puteva. Ukoliko se ne registruje srčana radnja, istovremeno sa veštačkim disanjem se sprovodi i spoljna masaža srca.

Oslobađanje disajnih puteva se vrši kažiprstom, nakon čega se beba položi na leđa, glava joj se zabaci unazad (kod novorođenčeta samo malo), donja vilica potisne palčevima na gore i napred, a usta široko otvore. Osoba koja pruža prvu pomoć treba da svojim ustima obuhvati i usta i nos deteta, i da uduvava vazduh, uz posmatranje grudnog koša, koji pritom mora da se odiže.

Spoljna masaža srca kod novorođenčeta se vrši tako što se rukama obuhvati grudni koš (palčevi su napred, a ostali prsti na leđima) i vrši kompresija grudne kosti palčevima obe ruke. Kod odojčeta se grudna kost komprimuje sa dva ili tri prsta. Ritam zavisi od toga koliko osoba vrši oživljavanje. Poželjno je da su dve, pri čemu jedna masira srce, a druga daje veštačko disanje (kada se zamore, zamenjuju mesta) - u ritmu: pet pritisaka na grudnu kost, pa jedan udisaj. Ako postoji samo jedan spasilac, on mora sam da vrši obe radnje, i to u ritmu 15:2.

Neophodno je da se reanimacija uporno sprovodi do dolaska ekipe hitne pomoći. Sme da se prekine samo na pet sekundi, kako bi se proverilo da li se pojavio puls na vratu. Ovo su postupci koji spašavaju život, pa treba da ih poznaje svaka osoba koja brine o detetu.

Beba je pala sa kreveta ili stola za prepovijanje

I novorođeno dete može, ako ima oslonac ispod stopala o koji se odguruje, u položaju potrbuške da dopuzi do ivice stola i padne, a da ne govorimo o starijem odojčetu. Ako nakon pada nastupi intenzivan plač, dete je svesno i može da čeka. Ako je pri padu udarilo glavom, stavite kesu sa ledom (umotanu u pelenu) na mesto udarca - pola sata, povremeno je sklanjajući da se dete preterano ne rashladi, kako biste sprečili pojavu većeg otoka i modrice. Najvažnije je bebu posmatrati posle pada. Ako se ubrzo smiri, verovatno nije teže ozleđena. Ali, ukoliko je izrazito bleda, plače duže od sat vremena ili, naprotiv, toliko čvrsto spava da ne možete da je probudite, a naročito ukoliko povraća, ima nejednake zenice, plavo-crne modrice oko očiju i iza ušiju, ulegnuće na lobanji, curenje krvi ili vodenaste tečnosti iz nosa ili uva, nestabilnost u uspravnom položaju, konvulzije i gubitak svesti - odmah je nosite u dežurnu ustanovu ili zovite hitnu pomoć! Važno je znati da nakon udarca može da postoji latentni period u kome je dete dobro, a da kasnije (čak i posle dve nedelje) nastupe neki od navedenih simptoma ili poremećaj svesti, koji su uvek znak za uzbunu.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar