Ko odlučuje o sudbini deteta nakon smrti roditelja: Mama Tamara pokrenula inicijativu za izmenu Porodičnog zakona u Srbiji

Da li ste nekada razmišljali šta bi se desilo kada bi, nekim nesrećnim slučajem, vaše dete ostalo bez roditelja? Da li znate da, prema važećem Porodičnom zakonu, nemate pravo da za života odredite staratelja svoje dece?

Vremenom sam taj problem nekako potisnula, ali tekst u "Blicu" ga je ponovo vratio u fokus. Odmah sam napisala komentar za portal Mojizbor.info, dobila dosta "lajkova" i na kraju shvatila da od tog lajkovanja i komentarisanja nema nikakve konkretne vajde. Htela sam da stvari pokrenem s mrtve tačke i inicijativa je bila jedini način.

Kakve izmene zakona predlažete? 

"Vrlo jednostavne i - čini mi se - svima prihvatljive. O sudbini dece koja su ostala bez roditelja i dalje odlučuju nadležni centri za socijalni rad, sa svojim stručnim timovima. Međutim, oni sada u obzir uzimaju i mišljenje roditelja, odnosno volju roditelja overenu kod notara, u sudu ili na neki drugi način. Isto kao i do sada, procenjuju šta je za dete najbolje, s tim što u tu "jednačinu" sad ulaze i osobe koje su roditelji za života označili kao potencijalne staratelje. Radi se o bukvalno nekoliko rečenica ubačenih u Porodični zakon."

Tamara Skrozza

Da li predlog zakona predviđa rešenja za potencijalne probleme, odnosno slučajeve u kojima roditelji ne mogu da se slože, razvedeni su ili neuračunljivi?

"Predog izmena zakona uključuje i neke od tih potencijalnih problema. Ako roditelji imaju različite stavove, ako su u lošim odnosima, ako nikako ne mogu da se dogovore....onda oboje iznose svoju volju, a centar za socijalni rad onda odlučuje šta je najbolje za dete. U svim drugim situacijama - ako su roditelji neuračunljivi, ako nisu sposobni da donesu racionalnu odluku...centar za socijalni rad opet donosi konačni sud i suštinski se ne menja ništa u odnosu na trenutnu situaciju."

Kako napreduje Vaš projekat i šta je sledeći korak?

"Krajem avgusta i početkom septembra imala sam niz sastanaka s poslaničkim grupama u Parlamentu, kojima sam u ličnom kontaktu objasnila suštinu izmena i zatražila podršku. Pre toga, svim poslanicima i članovima i članicama nadležnih skupštinskih odbora poslate su predložene izmene i obrazloženje incijative.

Predstavnici Odbora za ljudska prava primili su me i obećali čvrstu podršku, baš kao i poslaničke grupe s kojima sam bila u kontaktu. Sledeći korak trebalo bi da bude da neki od skupštinskih odbora, u saradnji s Ministarstvom za rad i socijalna pitanja, i zvanično predloži izmenu zakona. Kako će i kada do toga doći, više uglavnom ne zavisi od mene, mada ja nastavljam da o toj temi razgovoram sa svim političkim opcijama koje u svemu ovome vide nešto više od politike i nešto što se tiče svakog od nas - direktno ili indirektno.

Naime, sva dobra volja, logika koja stoji iza ovog predloga, činjenica da se ovde radi o bazičnom ljudskom pravu roditelja, kao i činjenica da se širom sveta podrazumeva da roditelji mogu da utiču na izbor staratelja svoje dece - sve to ništa ne vredi, ukoliko u Parlamentu poslanici i poslanice ne dignu ruku i ne glasaju za ove izmene."

Uključenje roditelja je neformalno, ali izuzetno važno.

"Potrebno je da šire priču, da na Fejsbuku lajkuju stranicu "Naše dete - naša odluka", da govore o ovoj temi, da se pripreme za trenutak kada će biti moguće dati svoje mišljenje o potencijalnim starateljima - da razgovaraju sa svojim prijateljima, s decom ako treba, da dobro razmisle. U međuvremenu, i uključivanje portala poput vašeg, medija koji se bave temom roditeljstva, veoma je značajno - to dolazi do političara i oni uviđaju koliko je to roditeljima važno.

Ako roditelji imaju prijatelje ili rodbinu u političkim strankama, ni svojevrsno "lobiranje" ne bi bilo na odmet. Bitno je da se o ovoj temi što više govori, da ona opstane u medijima, u javnosti, da ljudi shvate da je sve to iznad politike, iznad svakodnevnih problema, da iznenadna smrt može svakom da se desi i da je zato neophodno na vreme razmisliti o sudbini svoje dece."