Mnoge žene prvi put se "susretnu" sa izrazom - međica, na porođaju, kada se radi epiziotomija, ili neposredno posle njega kada osete bol u predelu između vagine i čmara. Buduće mame koje idu na psihofizičku pripremu znaju nešto više o međici, kao i koje vežbe treba da rade kako bi očuvale i poboljšale njenu elastičnost. Bez obzira kojoj grupi pripadate, postoji nekoliko važnih stvari koje treba da znate o međici.

Šta je međica i gde se tačno nalazi?

Karlično dno (međica ili perineum) je mišićna ploča koja zatvara karlicu i obuhvata mišiće zatvarače vagine, čmara i mokraćne bešike. Ono je i van trudnoće izloženo pritisku organa trbušne duplje, dok je u trudnoći dodatno opterećeno težinom bebe. Ukoliko je slabo, može da bude preopterećeno tokom porođaja, pa dolazi do descenzusa (propadanja) i prolapsa (ispadanja) genitalnih organa.

Preopterećenje se povećava i pogrešnim držanjem, naglašenom lordozom (fiziološka zakrivljenost kičme u krstima) i naginjanjem karlice napred. Kod pravilnog držanja, težina se raspoređuje na stidne kosti, simfizu i karlično dno, a kod nepravilnog - celokupno opterećenje trpi karlično dno. Zato su vežbe za jačanje mišića karličnog dna u trudnoći od velike važnosti.

Zašto dolazi do pojave bola kod međice?

Bol u predelu međice (deo između vagine i čmara) se javlja kod prirodnog porođaja, bez obzira da li je rađena epiziotomija ili ne. Žene koje su porođene carskim rezom, nemaju taj problem. Prolazak bebe kroz porođajni kanal dovodi do rastezanja i oticanja mekog tkiva, što neminovno boli nakon porođaja. Bebina glava pri izlasku može da izazove rupturu međice (pucanje kože, potkožnog i mišićnog tkiva), pa da bi se to sprečilo - lekar radi epiziotomiju (pravilan rez makazama). Nažalost, to nije uvek garancija da neće doći do cepanja međice.

Razlog pojave bola i kada međica nije sečena, jeste njeno preterano rastezanje i pritisak bebine glave na tkivo, uz dodatno razvlačenje koje čini babica pri rađanju bebe. Bol može da bude blag, ali i veoma jak, što zavisi od stepena traume kome je međica bila izložena. To znači da, ako ste bebu lako rodili, iz nekoliko napona, a ona je bila sitnija i sa manjim obimom glave - istezanje tkiva će biti manje, pa će samim tim manje boleti kasnije. Ukoliko se porođaj završi bez epiziotomije i ne dođe do pucanja međice, ubrzo ćete moći da sedite bez većih problema. Ali, ako je beba krupna, ili ima veći obim glave, i napinjali ste se jako dugo - sigurno ćete imati bolove zbog velike traume koje je karlično dno pretrpelo. PageBreak

Koji je razlog pucanja međice?

Nekada dođe do rascepa međice pri napinjanju jer tkivo nije dovoljno elastično. Zato je važno da se tokom trudnoće vežbama poveća elastičnost međice. Retko se desi da dođe do pucanja i pored urađene epiziotomije, jer mora da se interveniše zbog zastoja u porođaju. U oba slučaja, rana se ušiva, što je dodatna trauma. Zbog toga se lekari radije opredeljuju za epiziotomiju, naročito kod prvorotki, jer je lakše ušiti pravilan rez koji je napravljen makazama, nego nepravilnu rupturu (pucanje) kože i mišića.

Do pucanja međice dolazi i zbog nepoznavanja tehnike napinjanja, kada porodilja ne odreaguje u pravom trenutku, i na pravi način - na instrukcije koje dobija od lekara i babice. To su situacije kada se nedovoljno napinje, pa bebu moraju da izvlače ili istiskuju, ili žena nastavi da se napinje iako treba da prestane. Naime, zbog prevelikog pritiska bebine glave, teško je uzdržati se od napinjanja (tada pomaže disanje dahtanjem), što takođe može da dovede do cepanja. Trudnice koje su na pripremama dobro savladale tehniku napinjanja, aktivno sarađuju u porođaju i omogućavaju babici da uspešno zaštiti meke delove porođajnih puteva pri rađanju bebe.

Kako se tretira rana od epiziotomije?

U porodilištu će vam u prva 24 sata nakon porođaja stavljati kesu sa ledom, što će da ublaži bol i smanji otečenost u predelu međice. Možete da koristite i lokalni anestetik u spreju, ili hladne obloge. Treba izbegavati dugotrajno sedenje i stajanje, da bi se smanjio pritisak na otečeno mesto, kao i dejstvo Zemljine teže. Možete da sedite na specijalnom jastuku u obliku kotura, ili da ležite na strani. Kroz nekoliko dana, bol će da nestane, a otečenost za nedelju-dve. Nekada se još neko vreme zadržava osećaj utrnulosti, koji vremenom nestaje.

Ukoliko ste imali epiziotomiju ili rascep međice, održavajte higijenu rane. Jak bol koji ne prolazi, ili pojava bola nakon nekoliko dana, može da bude signal nastale infekcije. Stoga ne čekajte, već se odmah obratite lekaru. Pojačan bol pri kijanju, kašljanju, ili većem naporu - očekivan je ako je rana šivena.

Može li se uticati na elastičnost međice?

Međica ima svoju prirodnu elastičnost, koja određenim vežbama (Kegelove vežbe) može da se poveća, pa ih treba raditi tokom cele trudnoće. Jednostavne su za izvođenje i mogu da se rade u različitim položajima i situacijama (dok sedite, ležite, stojite, šetate, razgovarate sa nekim). Mišići karličnog dna pripadaju takozvanoj unutrašnjoj muskulaturi, i pri vežbanju treba da se zatežu i opuštaju sa trbušnim i sedalnim mišićima, kao i sa aduktorima (primicačima) natkolenica.

Postoji mišljenje da se primenom masaže uz pomoć krema ili ulja (toplog susamovog), i to četiri do šest nedelja pred porođaj, može izbeći epiziotomija ili sprečiti cepanje međice. Nema pouzdanih podataka kolika je uspešnost ovog postupka, ali ako vam prija - vredi probati.

Da bi se popravio tonus mišića karličnog dna, odmah nakon porođaja treba nastaviti sa redovnim izvođenjem Kegelovih vežbi. U početku će vam se, možda, činiti da ne osećate ništa pri stezanju mišića, zbog izmenjenog osećaja u predelu međice. Međutim, vremenom, kako mišići jačaju, kontrakcije će biti sve snažnije. Ukoliko nakon šest meseci ne dođe do vidnog poboljšanja, ili ako postoji problem sa zadržavanjem mokraće i stolice, obavezno se treba obratiti lekaru.

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut