Deca su junaci

Većina malih pacijenata je iz unutrašnjosti. Osim medicinskog osoblja, o deci brinu i vaspitačice iz nekoliko beogradskih predškolskih ustanova, kako bi im bolničke dane učinile bar malo prijatnijim. Njihova uloga je, pre svega, da toj deci pruže pažnju, da im budu drugari, da ih uvesele nekom društvenom igrom, pesmom, bajkom ili predstavom. Sa decom koja su lako pokretna, rade se i manje zahtevne aktivnosti, a sa školarcima i domaći zadaci.

- Deci koja su na bolničkom lečenju, druženje sa vaspitačima puno znači, bez obzira na to šta u takvim okolnostima može da se izvede od nekog osnovnog programa. Ipak, najteže je deci koja su prinuđena da leže. Vrlo je teško gledati bolesno dete, tako da se maksimalno trudimo da ono što imaju deca po našim vrtićima, dobiju i deca u bolničkim grupama. Tu mislim na pažnju vaspitača, ali i na didaktička sredstva i vaspitno-obrazovne aktivnosti, naravno, u skladu sa oblikom njihove bolesti. Takođe, imamo akciju Deca deci, kada mališani iz vračarskih vrtića odlaze u posete svojim drugarima koji leže u bolnici i raznim priredbama pokušavaju da ih uvesele - priča direktorka Mirjana Skendžić.

Kutak za igru u čekaonici

U Dečjoj univerzitetskoj klinici u Tiršovoj trenutno ima petnaest  bolničkih grupa i tri grupe dece u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju, čime je obuhvaćeno od 300 do 400 mališana. Taj broj je promenljiv, s obzirom da se radi o raznim bolestima, koje zahtevaju i različito vreme lečenja. Od pre četiri godine, u bolnici u Tiršovoj, u delu čekaonice postoji kutak  sa igračkama, društvenim igrama, bojankama, knjižicama, televizorom. Namenjen je prvenstveno deci koja dolaze na kontrolne preglede - da se zabave dok ne dođu na red kod doktora. Reč je o takozvanoj prijemnoj grupi, u kojoj rade dve vaspitačice. One kažu da deca koja češće dolaze već znaju gde mogu da se poigraju, pa trče pravo sa ulaznih vrata, ma koliko da su bolešljiva. Tamo mogu da izmere i težinu i visinu.

Drugari u teškim trenucima

I na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta «Dr Vukan Čupić» u Novom Beogradu, bolničke grupe postoje više od deset godina. Vaspitači decu posećuju u popodnevnim satima, u vreme kada nemaju terapiju.

- To je drugačiji, specifičan oblik rada u odnosu na rad sa redovnim vrtićkim grupama. Vaspitači su svesni činjenice da su to deca sa određenim zdravstvenim problemom, ali želja da im se pomogne mora da nadjača bilo koji osećaj težine. Na razne načine pokušavaju da ih animiraju, da im boravak u bolnici ne bude tako strašan. Na osnovu njihovih potreba se kreiraju i specifični ciljevi. Često se organizuju izložbe njihovih likovnih radova. Osnovna uloga vaspitača na Institutu je da bolesnoj deci bude drug.

Vremena ima i za školarce

Osim male dece, na Institutu leže i školarci, ali to ne menja našu vaspitačku ulogu. Saradnja vaspitača sa medicinskim osobljem i roditeljima tokom oporavka dece je takođe važna, do sada je sve funkcionisalo kako treba. U narednom periodu planiramo viši oblik saradnje, odnosno malo drugačiji pristup, individualniji rad sa roditeljima, kako bismo olakšali rad medicinskom osoblju - objašnjava direktorka Maja Stefanović. Ona dodaje da je prošle godine na inicijativu Instituta angažovano još dve vaspitačice za rad u igraonici, pa ih sada ukupno ima deset na svim odeljenjima.

Individualan rad

Dr Nada Rašović Gvozdenović, pedijatar hematolog na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić", ističe da je deci koja se leče na odeljenju hematoonkologije, konkretno od leukemije, najvažnije prisustvo majke, ali da je dobrodošlo i sve ono što može da im skrene pažnju sa bolesti, da ih zabavi i ulepša im dan.

- Interesovanja dece od dve do pet godina su ista, bila ona zdrava ili bolesna. Deca koja boluju od leukemije su, zbog prirode bolesti, izolovana. Zbog toga ne mogu da budu uključena u neke aktivnosti koje vaspitači organizuju sa manje bolesnom decom, na drugim odeljenjima. Njima je više potreban individualan rad. Vreme obično provode igrajući igrice na laptopu ili gledajući televiziju. Svake srede im u posetu dođu i Doktori klovnovi, a imaju i zanimljive predstave. Lečenje ove bolesti, od koje nažalost nisu pošteđena ni deca, ponekad traje i po dve godine. Redovna terapija je od šest do osam meseci, sa pauzama, kada obično šaljemo decu kući, da budu sa porodicom. Cilj nam je da u bolnici ostanu što kraće i da se vrate nekim normalnim uslovima života. Naša deca su junaci - kaže doktorka Gvozdenović.

Predškolske ustanove na beogradskim klinikama

Predškolska ustanova «Savski venac» u svom sastavu ima i dvadeset i jednu bolničku grupu dece, koje se nalaze na klinikama u Beogradu (dečjim odeljenjima u okviru Kliničkog Centra Srbije, Zavodu za decu obolelu od cerebralne paralize, Klinici za plućne bolesti KBC «Dr Dragiša Mišović - Dedinje» i u Zavodu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici).

Predškolska ustanova «Čika Jova Zmaj» sa Voždovca brine o mališanima koji se leče na Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti «Banjica». Predškolska ustanova «Vračar» je zadužena za decu na odeljenjima Dečje univerzitetske klinike u Tiršovoj i Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju. Deset vaspitača iz novobeogradske Predškolske ustanove «11.april» je raspoređeno da rade sa decom koja se leče na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta «Dr Vukan Čupić».