Sve je više parova koji se bore sa sterilitetom, a ginekolog-akušer dr Predrag Đurović je u emisiji "150 minuta" na TV Prva dao svoj sud i zašto je tako.
"Imamo sa jedne strane da se žene kasnije udaju, ostvaruju kao majke, s druge strane imate da devojčice sve ranije dobijaju ciklus. Znači, sada imamo veću pauzu od prvog ciklusa do prve trudnoće. Šta to znači? U svakom ciklusu stotine ćelija krenu sazrevanje, jedna sazre najčešće, a ove ostale propadaju. Znači, udaljile su se, nekad su se menstruacije dobijale u 16, 17, 18 godina, sad već sa 11. Ja bih akcentovao i rano stupanje u intimne odnose, a da ne znaju dovoljno o higijeni, zaštiti, mogućim infekcijama... Sada imamo raniji pubertet, ranije stupanje u polne odnose, češće menjanje partnera, a znamo da razni gonokoki, hlamidije dovode do raznih začepljenja i mehaničkog oštećenja jajovoda i nemogućnosti zatrudnjivanja", rekao je dr Đurović.
On je istakao i da mnogi parovi odmah pokušaju da dobiju bebu uz pomoć vantelesne oplodnje, navodeći da za to nema uvek razloga, te da u mnogim slučajevima mogu da pomognu neke starije metode,
"Interesantno je da se lako pribegava vantelesnoj oplodnji, međutim jako je bitno za pobedu da bude dobro napravljen plan. Nažalost, meni se puno njih vraća sa više neuspešnih inseminacija, neuspešnih vantelesnih oplodnji i onda se sete da treba da urade dijagnostiku koja je preskočena. U toj dijagnostici ja bih naglasio nešto što je dijagnostičko terapeutska metoda, koja je stara ali bitna, i kada vam kažem da 48 do 50 odsto parova nakon HSG-a žene ostaju trudne, mislim da sam uočio pravo mesto delovanja".
Specijalista ginekologije i akušerstva je objasnio i šta je HSG.
"HSG je histerosalpingografija gde se koristi neki jodni kontrast i gde se istovremeno uz dijagnostiku, pod pritiskom, dolazi i do rekanalisanja jednog broja začepljenih kanala. Po nekoj statistici, to je 48-50 odsto uspeh, ne znam zašto se to preskače. Naravno, u toj dijagnostici se prati folikula, razvoj endometrijuma, prskanje folikula, ciljani odnos, znači postoji čitav spektar ostalih metoda, ali akcentovao bih HSG koji se odavno koristi, a malo je zapostavljen".
Stručnjak je istakao da po statistici, ako posle godinu nezaštićenih intimnih odnosa ne dođe do trudnoće, a trebalo bi da dođe kod 90 odsto parova, onda treba krenuti sa dijagnostikom i eventualnim lečenjem.
"Pogotovo danas što se žene ostvaruju kao majke posle 30. ili kasnije, tako da treba požuriti sa susretom sa tim problemom, ne okretati glavu", naglasio je dr Đurović.
On je naglasio da su u 40 do 45 odsto slučajeva steriliteta podjednako "krivi" muž ili žena, a u 10 do 20 odsto slučajeva je problem idiopatski, tj. ne može da se otkrije uzrok.
"Tako da, što pre krenuti, od 35, 36. godine počinje da pada plodnost kod žene, tako da mora se misliti na to".
Kada su u pitanju konzervativnije metode koje mogu da pomognu kod problema sa sterilitetom, "tu se koristi asistirana reproduktivna tehnika, to je ciljani odnos, kada se ultrazvučno monitoringom merilo zadebljanje endometrijuma, rast mehurića tih folikula na jajniku, određen neki tajming za takozvani ciljani odnos. Pogotovo ako je kod muškarca određeni problem, usporena brzina s*ermatozoida, onda se preferira i inseminacija. Tim načinima puno slučajeva može da se reši", zaključio je.
BONUS VIDEO: