Mnoge žene mogu izgledati mlado, čak mlađe od 30 godina ali jajnici stare mnogo brže od ostalih naših organa. Zašto tačno, nije jasno. Ali posledice toga su dobro poznate: kako jajnici stare, dolazi do progresivnog gubitka jajnih ćelija što na kraju dovodi do menopauze i neplodnosti.
Osim što se broj jajnih ćelija smanjuje, 'kvalitet' jajnih ćelija se smanjuje kako jajnici stare. Vremenom dolazi do više promena u DNK, genetskom materijalu, u jajišcima. Ovo dovodi do povećane stope hromozomskih abnormalnosti što dovodi do češćih pobačaja, komplikacija u trudnoći i beba rođenih sa genetskim stanjima.
Stoga se zamrzavanje jajnih ćelija – takođe poznato kao krioprezervacija oocita – za mnoge smatra opcijom koja obećava. Ali kako to tačno funkcioniše? Koliko je pouzdano? Koji su rizici?
Zamrzavanje jajnih ćelija je medicinski proces koji uključuje hormonsku stimulaciju jajnika za prekomernu proizvodnju jajašaca. Ove jajne ćelije se zatim izvlače tokom procedure u kojoj zdravstveni radnik pristupa jajnicima prolazeći iglom kroz vaginu i izlazi u karlicu pod ultrazvučnim navođenjem. Većina žena mlađih od 38 godina imaće oko 7-14 sakupljenih jajnih ćelija, ali one sa nižom rezervom jajnika proizvodiće manje jajnih ćelija za sakupljanje.
Jajašca se zatim sakupljaju iz jajnika, a održiva se zamrzavaju i čuvaju dok ne budu potrebna. Ovo je procedura kada žena želi da pređe na sledeću fazu gde se jajna ćelija oplodi u laboratoriji putem vantelesne oplodnje (VTO). Zatim se jedan, ili više održivih embriona implantiraju nazad u matericu žene da bi se dalje razvijali – najbolje do pune trudnoće.
Postoji mnogo istraživanja kao i testiranja različitih metoda u više delova procesa, kako bi se postigli najbolji rezultati.
Na primer, proces zamrzavanja jajašaca može biti spor ili brz – što je poznato kao brzo zamrzavanje. Pokazalo se da ovaj drugi pristup povećava preživljavanje jajnih ćelija i poboljšava stope trudnoće. Brzo zamrzavanje, takođe poznato kao vitrifikacija, ima za cilj da prvo ojača jaja krioprotektorom, a zatim ih „ultra-brzo“ ohladi u nastojanju da učvrsti ćeliju i izbegne stvaranje kristala leda.
Sa potpomognutim reproduktivnim tehnologijama ništa nije zagarantovano, a zamrzavanje jajnih ćelija se ne razlikuje. Koristeći podatke žena uglavnom mlađih od 30 godina, procenjuje se da je preživljavanje jajnih ćelija nakon vitrifikacije i odmrzavanja 90-97 procenata, stopa oplodnje je 71-79 procenata, stopa implantacije 17-41 procenat. Ukupna stopa trudnoća po vitrifikovanoj i odmrznutoj jajnoj žlezdi je samo 4,5-12 procenata.
Takođe treba napomenuti da zamrzavanje jajnih ćelija i zatim VTO predstavljaju izazove po zdravlje žene. Neka ključna razmatranja uključuju rizik za žene u vezi sa hiperstimulacijom jajnika, nošenjem trudnoće u starijoj dobi i rizikom za potomstvo – kao što je prijavljena manja težina pri rođenju, intrauterino ograničenje rasta i mogući povećani rizik od urođenih abnormalnosti.
Jedan od najvećih zdravstvenih rizika može biti uzrokovan hiperstimulacijom jajnika izazvanom hormonskim lekovima. Ovo može dovesti do sindroma hiperstimulacije jajnika , što dovodi do pomeranja tečnosti iz krvnih sudova u „treći prostor“ gde tečnost normalno ne bi trebalo da se akumulira u telu.
Sindrom može biti opasan po život kod otprilike 0,1-3 odsto pacijentkinja koje dožive tešku formu, koja izaziva krvne ugruške, kratak dah, bol u stomaku, dehidraciju i povraćanje što zahteva hospitalizaciju. Postoji češći blagi do umereni sindrom koji uključuje umor, mučninu, glavobolju i bol u stomaku. Sve žene koje su podvrgnute hiperstimulaciji jajnika moraju biti pažljivo praćene zbog ovog sindroma.
Ovo su najveći rizici vezani za zamrzavanje jaja, ali postoje i velika pitanja vezana za tretman koji takođe zaslužuju pažnju.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO