Mame koje se bore za potomstvo i ulaze u postupak vantelesne oplodnje znaju koliki je to rolerkoster emocija, znaju da može biti teško, često prolazeći kroz uspone i padove, ali su i dalje spremne da se bore. Na njihovom putu do bebe, malenih ručica i nožica, toplih zagrljaja i reči MAMA, ređaju se razne prepreke. Žene koje imaju snažnu želju ne odustaju, ali i kada vide rezultat svoje borbe, svaka će reći - VREDELO JE!
Baš takva je priča mame iz Beograda Anje Jelić iza koje je neuspela inseminacija, uspešna vantelesna oplodnja iz prvog puta, ali i neuspešni pokušaji da zatrudni sa drugim detetom. Nastavila je da se bori i ponovo su stigle najlepše vesti! Ovo je Anjina priča za koju verujemo da će motivisati mnoge mame koje se bore za potomstvo.
"Suprug i ja nekoliko godina smo se zabavljali, čuvali da slučajno ne zatrudnim, a onda smo shvatili da je “to to”. Počeli smo da spremamo venčanje i odlučili smo da više nema potrebe da koristimo zaštitu – kad se desi, desi. Potajno sam priželjkivala da se desi što pre. Imala sam tada 28 godina i mislila sam da je tajming savršen.
Malo po malo, vreme je prolazilo, živeli smo ne razmišljajući puno o bebi, sve dok u jednom trenutku nisam shvatila: hej, prošlo je više od dve godine. Još se ništa nije desilo. Otišla sam na redovan ginekološki pregled i razgovarala sa doktorkom, koja je ultrazvukom ustanovila policistične jajnike, ali i blagi stepen endometrioze i rekla kako to može da bude prepreka do prirodnog začeća.
Odrađena je laparoskopska intervencija, a ranije sam pila kontracepotivne pilule u svrhu lečenja policističnih jajnika. Još uvek se pitam da li je možda to uticalo na teškoće sa začećem…
Elem, kako je prošlo još nekoliko meseci i ništa se nije dešavalo, otišla sam na pregled u Narodni front. Nakon serije pregleda mene i supruga, doktor je predložio inseminaciju, ali je istakao da smatra kako je vto bolja ideja. Prihvatila sam inseminaciju kako bih umirila savest, mada sam u dubini duše znala da je to gubljenje vremena. Nakon inseminacije, potrefilo se da mi je zakazan i sistematski pregled, pa sam znatiželjno tražila da se izvadi i beta HCG. Pokazalo se da je povišena. Posle prvobitnog šoka, mojoj sreći nije bilo kraja! Nisam imala pojma kako sve to funkcioniše… Trenutak kada mi je lekar rekao kako je beta porasla zbog injekcije koju sam primila u sklopu procedure za pripremu pred inseminaciju, bio je prvo najveće razočaranje u mom životu.
Tada sam shvatila jedno – treba da verujem svojoj intuiciji. Znala sam da je to za mene gubljenje vremena. Bila sam spremna za vto. A onda je došla korona. Nema pregleda, nema ničega. Sve stoji. Jedino moja želja za bebom raste...
Čim su se stvari koliko toliko vratile u normalu, dala sam sve od sebe da ubrzam proceduru što je više moguće. Neizmerno sam se plašila igala od kada sam bila mala, ali sa svakom injekcijom, a bilo ih je bezbroj, znala sam da sam bliže ostvarenju svoje najveće želje…
Lekari su izvadili 15 jajnih ćelija. Rekli su da je to odlično. Dobijeno je šest embriona. Šest budućih bebica! Zamrzli su četiri, dve u po dve slamčice, a dva su odmah iskorišćena. Čekala sam famoznih 14 dana. Na dan kada je trebalo da izvadim betu i saznam da li je uspelo, nisam očekivala ništa. Setila sam se inseminacije i razočaranja koje je usledilo. Bila sam sigurna da će biti negativna, čula sam da retko kome uspe iz prve.
A onda je stigao osmeh od doktora sa pozitivnim rezultatima. Beta je imala trocifrenu vrednost. To je bilo to. Trudna sam! Isprva nisam verovala. Narednih 24 sata sam podsećala sebe da sam stvarno trudna. Ovaj put nije bilo one injekcije. Beta je zbog bebe! Tako je i bilo. Trudnoća je prošla savršeno, a 29.01.2022. godine planiranim carskim rezom rodio se mali plavi dečak, najlepša beba koju sam do tada videla.
Nismo se baš odmah družili – on je dobio žuticu a ja temperaturu, pa su nas spojili tek posle četiri dana, ali rešili smo da sve muke zaboravimo i počnemo sa uživanjem.
Moje dane ispunila je radost, nedelje su prolazile brzo, meseci još brže, za čas je Miloš bio već veliki dečak od 9 meseci koji vojničkim hodom leti po stanu brzinom svetlosti. Sve više i više sam želela još jednu bebu. Ja sam jedinica i ne bih volela da moj sin bude usamljen kao što sam ja često bila, pa sam rešila da odmah počnem da radim i na drugom detetu.
Opet injekcije, opet hormoni, ovoga puta sve je išlo usporenije i malo teže, jer sam sada imala bebu. Ali želja da njemu podarim brata ili sestru, prijatelja za ceo život kojeg ja nikad nisam imala, bila je jača od svega. Baš svega.
Ohrabrena prvim uspehom, jedva sam čekala zakazan termin za krioembriotransfer (usađivanje odmrznutih embriona). Ponovo su ubačena dva. Posle 14 dana izvadila sam krv. Beta je bila negativna…
Bila sam tužna, iznenađena, zapravo nespremna za negativan odgovor. Ali sam rešila da ne očajavam, već da nastavim dalje. Da se borim još jače. Čim su se ponovo stekli uslovi, čim sam ponovo prošla sve naporne analize i pripreme, stigao je na red još jedan kriontransfer. Posle 14 dana, opet je beta bila negativna.
Ne mogu da poričem da me je zaboleo taj nalaz, ali ja nisam neko ko će da kuka nad tužnom sudbinom. Izgleda da mene taj neuspeh motiviše da se borim još bolje i jače.
Znala sam da su svi embrioni iskorišćeni i da krećem u proces ispočetka. I krenula sam. Sada opet čekam rezultat. Nadam se da ću opet videti trocifrenu betu.
Ako se to i ne dogodi, probaću opet. To mi je cilj za koji se borim. Nema uzvišenijeg cilja od ovog. I to je ono što treba da ima na umu svaka žena koja se upusti u vto. Najgori je neuspeh. Najteže je čekanje. Strašno je izgubljeno vreme. Ali je i podsticaj da idemo dalje. Neka te taj neuspeh gura gore, nemoj da te vuče na dno. Šta ćeš tamo?
I verujte svom lekaru. Onom zbog kojeg u stomaku osetiš da će sve biti u redu, njemu se prepusti i slušaj ga šta ti priča. I ne odustaj. Skloni se od negativnih ljudi.
Traži podršku, ali ne onu koja te priprema na neuspeh i teši unapred, da te priprema za pad, nego onu koja će reći: Uspećeš! Žene koje prolaze kroz proces vto su veoma ranjive, ali su i jake, ali koliko god bile jake, treba im uliti podršku, utehu, snagu, nadu. Ko to ne ume, neka ćuti. Neka se skloni. Neka pusti one koji to znaju da nas motivišu, nasmeju, pomognu u ovoj našoj borbi, koja je sve samo ne laka, ali je pobeda u njoj neprocenjiva.
U međuvremenu, dok smo planirali objavu teksta, Anja je javila srećne vesti – TRUDNA JE! Ovoga puta postupak vantelesne oplodnje bio je uspešan i za 9 meseci Miloš će postati stariji brat."
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)