Sve je više parova koji imaju problema sa plodnošću i koji se zbog toga oslanjaju na vantelesnu oplodnju kako bi se ostvarili kao roditelji. Ponekad to traje godinama, ali upornost se isplati, potvrdiće svi koji su na kraju došli do toga da drže svoju bebu u rukama.
Samo u ovoj godini obavljeno je blizu 11.000 procedura vantelesne oplodnje u Srbiji, od čega je skoro 400 urađeno zahvaljujući doniranim reproduktivnim ćelijama, a u decembru su rođene prve bebe iz doniranog materijala, rečeno je u emisiji Uranak na televiziji K1, gde su stručnjaci objasnili sve i o uslovima ulaska u proces VTO o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali su pojasnili sve o genetskom testiranju embriona.
"Implantaciona genetika je najranija moguća metoda testiranja koja se predlaže parovima kod kojih postoji rizik prenošenja bolesti na potomstvo. Do pojave preimplantacione genetike, invazivni i neinvazivni testovi su mogli, s obzirom na to da se rade u trudnoći, samo da potvrde da plod u utrobi majke ima ili će razviti neku bolest ili stanje. Pojavom preimplantacione genetike ovi parovi su dobili alternativu, s obzirom na to da se radi na stadijumu embriona, koja omogućava da se samo zdravi, genetski neoštećeni embrioni vraćaju u matericu pacijentkinje", rekla je embriolog dr Ana Jeremić.
"Međutim, preduslov ovoj metodi je vantelesna oplodnja u kojoj dobijamo embrione. Prvi korak je biopsija embriona koja se radi laserom, gde se probija omotač oko embriona i gde se uzimaju ćelije trofektoderma. Nakon toga, svaki embrion pojedinačno se zamrzava, a biopsirani materijal se šalje na genetičke analize. Nakon dobijanja informacija o svakom pojedinačnom embrionu i tumačenja tih rezultata, u smislu da znamo koji je embrion zdrav i genetski ispravan, mi od tog trenutka možemo da radimo transfer, tj. da vratimo ženi samo zdrav embrion", dodala je ona.
Doktorka je istakla da se ova testiranja rade i u Srbiji, ali da to nije ušlo u svakodnevnu praksu.
"Postoje tri tipa genetičke analize embriona, jedan tip analiza je analiza na monogenske bolesti, kao što su fenilketonurija, anemija srpastih ćelija, beta talasemija, cistična fibroza, bolesti koje se češće ili ređe javljaju u opštoj poplaciji i gde jedan od partnera ima u svom genomu predispoziciju da će njegovo dete razviti tu bolest.
Drugi tip se preporučuje ženama koje su starije i ženama u vantelesnoj oplodnji, gde se skenira da li embrion ima dovoljan tj. ispravan broj hromozoma, to znači da li postoji trizomija 21. hromozoma, da li će dete imati Daunov sindrom.
Treći tip koji se skoro pojavio je skrining na eventualne translokacije tj. strukturne aranžmane hromozoma, kao što je npr. Robinsonova translokacija", objasnila je dr Jeremić, dodajući da ovi testovi ne mogu da poprave genetski materijal, već ga samo analiziraju.
Ko treba da radi testiranje
Osnivač IVF centra Sandra Jovanović istakla je da sve to ne znači da svaki par treba da radi ove vrste testiranja, a dr Jeremić je objasnila u kojim slučajevima se ona rade.
"Indikacije se ne vezuju samo za neplodne parove, već i za parove kod kojih postoje prethodne prekinute trudnoće ili pobačaji u kojima je tokom trudnoće registrovana neka od ovih genetskih bolesti, parovi koji imaju obolelo dete, obolelog člana porodice. Procedure su vremenom usavršene i ukoliko ih radi stručan embriolog, teško je moguće da se ošteti embrion".
Ginekolog dr Milan Perović kaže da ne postoji tačan podatak u vezi sa tim koliko parova u Srbiji ima problem sa začećem, ali ih je svake godine sve više, i to ne samo kod nas.
"Problem steriliteta jeste u konstantnom porastu svuda u svetu, brojni su razlozi za to, od fenomena odložene reprodukcije – kada se kasnije odlučimo za ostvarivanje potomstva, do brojnih raznih štetnih faktora koji deluju na plodnost čoveka. Najbolji period za ostvarivanje reproduktivne funkcije je od 20 do 25 godina, biološki, tada je žena najspremnija. Nažalost, takav je ritam savremenog života da to često nismo u mogućnosti".
Ginekolog je pojasnio i kada ženi treba da se "upali lampica" da problem možda postoji.
"Ukoliko nam je žena mlada i nije imala prethodno operacije na jajnicima, mi im savetujemo da se obrate lekaru nakon godinu dana redovnih odnosa bez zaštite. Ali, ako žena ima više od 38 godina ili zna da ima smanjenu rezervu jajnika iz različitih razloga, mi taj period smanjujemo na šest meseci. Posle 38. godine nemamo samo problem sa smanjenom rezervom jajnika, već i sa starošću jajnih ćelija, one su stare koliko i žena".
Osnivačica IVF centra, žena koja je i sama 14 puta prošla kroz proces vantelesne oplodnje i na kraju se ostvarila kao majka, podvukla je da se akcenat uvek stavlja na žene, ali da i muškarci treba da se testiraju jer sve češće imaju problem sa plodnošću.
"Ne treba odustajati jer je medicina veoma napredovala, ali vreme svakako jeste važno, ali smo zaboravili da pomenemo muškarce. Ja uvek kažem parovima da muškarac uradi jedan najobičniji spermogram, da se nakon toga rade analize žene. Vrlo često, čini mi se sve češće, čujemo priče gde muškarac nažalost ima lošiju plodnost", poručila je.
Razlike u pripremi za VTO sa ličnim i sa doniranim materijalom
Dr Perović je pojasnio kakva je razlika u pripremi za vantelesnu oplodnju u zavisnosti od toga da li se koristi lični ili donirani materija.
"Sa doniranim ćelijama mi praktično vršimo pripremu endometrijuma, koji treba da prihvati taj embrion. Mi pripremao taj endometrijum da se on adekvatno razvije, da prihvati embrion da se implantira. Kod žena gde radimo sa njihovim jajnim ćelijama, mi stimulišemo jajnike da dobijemo što veći broj jajnih ćelija koje ćemo iskoristiti za VTO. U tom smislu je procedura za njih jednostavnija, ne prolaze kroz jednu malu invazivnu proceduru, malu operaciju koja se zove aspiracija jajnih ćelija, već tu dobijenu jajnu ćeliju naši embriolozi oplode, a mi oplođenu jajnu ćeliju vratimo procesom embriotransfera koja je bezbolna procedura".
Uslovi za VTO o trošku RFZO
"Žene starosti do 45 godina, za prvo dete parovi imaju neograničen broj stimulisanih pokušaja, neograničen broj zamrzavanja embriona i krioembriotransfera. Za dobijanje drugog deteta parovi imaju pravo na pet pokušaja i neograničen broj zamrzavanja. Donacije na koje imaju pravo žene do 45 godina koje nemaju svoje dete, imaju pravo na tri stimulisana pokušaja. Parovi koji sa svojim reproduktivnih materijalom ne mogu da dođu do potomstva, imaju pravo na postupke sa doniranim reproduktivnim materijalom. Takođe, muškarci sa dijagnozom azospermije tj. muškarci koji nemaju svoje spermatozoide, ukoliko su ih nekim od uroloških procedura dobili i zamrzli, imaju identična prava kao i parovi za prvo i drugo dete. Poslednja novina je onkofertilitet, država plaća i pacijentima obolelim od maligne bolesti, koji pre otpočinjanja terapije mogu da zamrznu svoje jajne ćelije i spermatozoide da kad se izleče imaju mogućnost da postanu roditelji", objasnila je embriolog dr Jeremić o uslovima vantelesne oplodnje o trošku države.
BONUS VIDEO:
(Yumama/N. Z.)