VANTELESNA OPLODNJA U SRBIJI: Na šta sve parovi imaju pravo i kako da dođu do komisije i rešenja da mogu da uđu u proces

Doktor Aleksandar Stefanović okrio je sve o vantelesnoj oplodnji u Srbiji i novostima koje su u poslednje vreme uvedene.

Shutterstock

U prethodnoj godini je u Srbiji rođeno nešto više od 62.000 beba. Jedna od ustanova u kojoj je u našoj zemlji stigao najveći broj beba je Klinika za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Baš tu se obavlja i postupak podpomognute oplodnje na koji sve veći broj parova dolazi.

Od petka, 15. jula 2022. godine, postupak vantelesne oplodnje o trošku države moguć je za sve žene do 45. godine. Ali, to nije jedino što je država u poslednje vreme preduzela da nas bude više.

"Veliki broj parova u Srbiji ima problema sa započinjanjem trudnoće i zato je podizanje granice za vantelesnu oplodnju do 45. godine toliko važna. Srbija je takođe jedna od retkih zemalja u kojima parovi imaju neograničen broj pokušaja.Postoji i mogućnost krioprezervacije embriona", naveo je profesor Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, gostujući na RTS-u.

Printskrin, Youtube/RTS Beogradska hronika Jutarnji program  Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije

Čak i parovi koji već imaju jedno dete imaju pravo na ovaj postupak. Osim toga, procedura je pojednostavljena.

"Prvo treba u domu zdravlja da ih lekar uputi na sve analize, posle njih bivaju upućeni u neki od šest centara gde se nalaze komisije. U klinici u Višegradskoj sve završavaju na jednom mestu i u roku od 10 dana dobijaju rešenje da imaju pravo na vantelesnu oplodnju", objašnjava Stefanović.

Shutterstock  Žena na pregledu kod lekara

Prethodnih godina nabavljena je najsavremenija oprema. Do sada je u Višegradskoj urađeno više od 300 procedura medicinski potpomognute oplodnjeOformljena je i banka reproduktivnih ćelija što je, kako kaže Stefanović, velika stvar i za natalitet u Srbiji, ali i za medicinsku struku.

"Banka omogućava da se ćelije doniraju i da ih dobiju pacijenti koji nemaju svoje adekvatne ćelije, i da se na taj način ostvare. Problem je što nije bilo dovoljno doniranih ćelija, pa smo odlučili da uvozimo i u kontaktu smo sa nekoliko velikih inostranih centara. Svi ti troškovi su pokriveni", ističe Stefanović.

(Yumama/RTS)