"Pre dva i po meseca ostvarila nam se životna želja – suprug i ja smo dobili blizance, Doru i Ariana. To su naša dva mala čuda koja smo godinama želeli, a uspeli smo da ih dobijemo zahvaljujući neverovatnom napretku medicine", započinje Marina Zečić (42), ekonomistkinja iz Splita zaposlena u privatnoj prevozničkoj kompaniji i kopredsednica Udruženja Caspera za žene obolele i lečene od malignih bolesti.
U razgovoru za Women in Adria kaže da se od tinejdžerskih dana bori s hormonskom neravnotežom koja je dovela do insulinske rezistencije, a već u uzrastu od 16 godina lekari su je upozorili na činjenicu da će imati probleme sa začećem.
"Kad sam se udala, suprug Alen je toga bio svestan, ali rekao je da me ženi iz ljubavi, a ne kako bih mu rađala decu. Zato smo bili vrlo opušteni oko pitanja roditeljstva. Ali nakon šest godina zajedničkog života i braka, nije se ništa događalo, iako smo poslednjih godinu dana pokušavali da dobijemo dete", objašnjava Marina koju je komšinica tada uputila na Odeljenje humane reprodukcije u splitskoj bolnici.
Borba protiv neplodnosti i maligna dijagnoza
"Krenuli smo u postupak potpomognute oplodnje 2016. godine i u početku je bila samo reč o tabletama za regulaciju hormona. Iako se čini jednostavno, ta priča nosi popriličan emocionalni teret jer je čovek podređen računanju plodnih dana, plodnih sati i oseća se kao tempirana bomba", prisetila se Marina i kazala kako taj prvi postupak nije uspeo.
Lekari su potom naručili nove nalaze, ali iako je imala sveže snimke ultrazvuka dojke, ginekolog je zatražio da još jedanput ponovi tu pretragu.
"Tad su našli neku promenu koja nije delovala maligno, ali su morali da urade punkciju koja takođe nije pokazivala maligne ćelije. Lekari su sumnjali na fibroadenom i uputili su me na operaciju kako bi ga odstranili. Patohistološki nalaz koji je došao nakon toga sve nas je zaprepastio. Bila je reč o malignom tumoru dojke", prepričava Marina dodajući kako je u tom trenutku život stao.
Usledile su još dve operacije uklanjanja tumora koji je bio veći nego što se činilo.
Zamrzavanje embriona kao nada za budućnost
"Imala sam 34 godine i bilo je pitanje hoću li preživeti. Moj onkološki tim dao je sve od sebe, a nakon treće operacije trebao je da krenem na hemoterapiju, zračenje i antihormonsku terapiju tj. indukovanu menopauzu. Doktori su mi tad ponudili mogućnost krioprezervacije, odnosno zamrzavanja oplođenih jajnih ćelija kako bih mogla da se ostvarim kao roditelj nakon sedam ili osam godina u slučaju da lečenje ide u dobrom smeru", nastavlja ova hrabra žena, koja je prihvatila postupak verujući u stručnost lekara i napredak medicine.
Lečenje je dobro prošlo, a kako se oporavila i postalo je jasno da je pobedila bolest, vratila se želja za roditeljstvom.
"U maju 2023. godine onkološkinja mi je privremeno obustavila lekove kako bi mi se organizam očistio s ciljem da suprug i ja ponovo pokušamo s potpomognutom oplodnjom. Tokom godinu dana preduzela sam sve u svojoj moći da se što bolje oporavim, a onda je stigao septembar 2024. godine", nastavlja Marina.
Trudnoća iz prvog pokušaja
Kaže kako su ona i suprug zamrznuli sedam embriona, a postupak odmrzavanja su preživela tri embriona.
"Postojao je rizik da ostanem trudna s trojkama, što moj organizam ne bi podneo. S embriološkinjama smo se dogovorili da treći embrion ponovno zamrznemo, ali postupak nije uspeo. Preostala dva embriona su preneli u matericu i ostala sam trudna s blizancima", objasnila je Marina dodajući kako je trudnoća bila školska, a porodila se carskim rezom.
"Kad me život suočio s dijagnozom, razmišljala sam samo o tome kako sačuvati živu glavu. Privremeno sam morala da zaboravim na majčinstvo, a embrione smo zamrznuli s mišlju da će život doneti ono što mora biti. Zato smo na embriotransfer išli staloženi, svesni da ne možemo da utičemo na mnogo toga. I uspeli smo iz prve. Ne moram ni da napominjem kako smo oboje bili izvan sebe od sreće", kaže Marina.
Kaže kako joj je lekarski tim splitskog porodilišta, od Odeljenja za humanu reprodukciju do akušera i pedijatara, pomogao na svakom koraku.
"Sve ide napred, pa i medicina. Zato valja iskoristiti ono najbolje što takav napredak nosi. U suprotnom, još bismo vjerovali da je Zemlja ravna ploča. Kad se dogodi novo otkriće u lečenju ne znam, npr. raka ili neke druge bolesti, to je obično dočekano raširenih ruku. Ali kad je u pitanju lečenje neplodnosti, mišljenja su podeljena. Iako nikad ne znate šta vas čeka u životu, s obzirom na moje stanje i bolest štitne žlezde koja se javila kao posledica svih terapija koje sam primila, vrlo su male šanse da bih ikad ostala trudna. Ovako, na svet su stigla moja dva predivna mala čuda", zaključila je Marina.
BONUS VIDEO:
(womeninadria.com/Yumama/Nataša Zlatković)
